„Човек без сенке”: ко је СССР-у предао план „Барбароса”

Филм "17 тренутака пролећа".

Филм "17 тренутака пролећа".

kinopoisk.ru
„Russia Beyond” вам представља животну причу совјетског тајног агента који је 1941. године Москви предао план нацистичке Немачке за освајање Совјетског Савеза.

1995. године бившем преводиоцу информационе агенције ТАСС и некадашњем совјетском агенту у нацистичкој Немачкој одликовање „Звезда хероја” у болницу су донела двојица генерала. Били су то начелник Генералштаба и начелник Главне обавештајне управе Руске Федерације. Черњак је повратио свест, стегао у рукама највиши орден Русије и тихо прошаптао: „Добро да није посмртно”.

Десет дана касније је преминуо.

Јан Черњак. Илустрација: фото из архивеЈан Черњак. Илустрација: фото из архиве

Младост и регрутовање у редове совјетске обавештајне службе

Легендарни совјетски тајни агент Јан Черњак, о којем се ништа није знало све до његове смрти у фебруару 1995. године, рођен је 1909. године у северном делу Буковине који се тада налазио у саставу Аустроугарске. Његови родитељи (отац му је био сиромашни јеврејски трговац, а мајка домаћица мађарског порекла) погинули су у Првом светском рату, тако да је дечак одрастао у сиротишту. Међутим, његове изванредне способности учиниле су да је већ са 16 година течно говорио шест језика: матерњи немачки, јидиш, мађарски, румунски, чешки и словачки. Школу је завршио са изузетним успехом, а затим уписао Прашку високу техничку школу, коју је окончао 1931. године. Ту је самостално научио француски и енглески и стекао диплому инжењера електротехнике. Надаље његова биографија поприма тајанствен ток.

У аутобиографији која је укључена у његов лични досије у одељењу за кадрове агенције ТАСС, где је Јан Черњак радио као преводилац од 1950. до 1969. године, када се пензионисао, он пише да се по завршетку прашке високе школе запослио у локалној фабрици „Електромоторенверке”.

Међутим, у текстовима о њему објављеним како у нашој земљи, тако и у иностранству, наводи се да се после окончане прашке школе уписао на Берлински политехнички универзитет. На универзитету га је заврбовала совјетска војна обавештајна служба, након чега је отишао да служи у румунској војсци, одакле је у Москву слао потпуно поверљиве информације. Затим се поново вратио у Немачку, где је основао мрежу агената под називом „Крона”.

Делатност „Кроне”

Мрежу Черњакових агената наводно су чинили богати банкар, секретар министра, шеф одељења за истраживања бироа за пројектовање авиона, ћерка начелника бироа за пројектовање тенкова, високи војни званичници. А међу агентима чији је идентитет данас утврђен биле су и омиљене Хитлерове глумице: Марика Рек и Олга Чехова.

Черњакови доушници су 1941. године успели да набаве план „Барбароса”, а 1943. године оперативни план немачке офанзиве код Курска. И док у првом случају Москва није посветила  довољно пажње документима које је послао агент, 1943. године добијене информације су чиниле основу за припрему слома фашистичких снага код Белгорода и Курска и за одлучујући преокрет у Великом отаџбинском рату.

Осим тога, Черњак је СССР-у слао вредне техничке информације о немачким „Тигровима” и „Пантерима”, као и о артиљеријском оруђу. Слао је податке о реактивном наоружању, ракетама V-1 и V-2, о пројектима хемијског оружја и радио-електронским системима.

Ветерани руске обавештајне службе тврде да је Черњакова обавештајна мрежа била једна од најбољих у историји. У њој за 15-ак година рада у иностранству није разоткривен ниједан агент. 

Нуклеарно оружје, издаја и бег у СССР

Черњак је такође значајно допринео стварању совјетског нуклеарног оружја. Информацију о овим пројектима он је најпре набавио у Великој Британији, а затим је по налогу руководства прешао у Канаду и САД. Током овог службеног путовања он је у Совјетски Савез слао хиљаде страница материјала о америчком нуклеарном наоружању и чак неколико милиграма уранијума 235, који се користи за производњу атомске бомбе.

Занимљив податак је да су припадници Хитлерове војске успели (не без грешака са наше стране) да открију, раскринкају и похапсе све учеснике совјетске обавештајне мреже коју су гестаповци звали „Црвена капела”, као и да ликвидирају агенте још једне обавештајне мреже под називом „Црвена тројка”. Међутим, доушнике „Кроне” нису успели да пронађу. Нису успели да идентификују ни њиховог вођу Јана Черњака, кога су звали „човек без сенке”. Он за собом никада нигде није остављао траг. Чак говоре да није двапут ноћио на истом месту. Стално се кретао по Европи и везу са својим агентима успостављао тек када би од њих добио сигнал да је сусрет неопходан.

Черњак би наставио још дуго да ради у иностранству да из совјетског војног конзулата у Отави није побегао шифрант који је о њему понешто знао. Черњак је хитно и у највећој тајности повучен у Совјетски Савез.

Јан Черњак је пасош СССР-а добио у мају 1946. године. Тада је почео и да учи руски језик. Његова аутобиографија у одељењу за кадрове агенције ТАСС написана је без иједне правописне грешке. Нико никада ни у информационој агенцији, ни изван ње, па чак ни његова супруга, није сазнао ко је Јан Петрович Черњак у ствари био и колико је допринео победи над нацистичким окупаторима и стварању совјетског нуклеарног оружја. Тек након што му је уручена златна медаља „Звезда хероја” Русије, тајна његове судбине је почела полако да се открива. Али никад до краја.   

Није искључено да мрежа агената коју је основао Черњак наставља са радом све до данас.

Аутор је војни аналитичар агенције ТАСС.

Росијскаја газета. Сва права задржана.