Руски обавештајац о предстојећим променама у спољној политици САД

Руски обавештајац Андреј Безруков. Илустрација: "Коммерсант".

Руски обавештајац Андреј Безруков. Илустрација: "Коммерсант".

Бивши илегални обавештајац Андреј Безруков, који је дуго радио у САД, испричао је дописнику листа „Известия“ Николају Суркову, зашто је Сједињеним Америчким Државама потребна Украјина и због чега Русија заједно са Кином треба да гради велику Евроазију.

Хладни рат се завршио пре више од 20 година. Зашто Америка још увек третира Русију као противника?

– Хладни рат је само једна епизода у односима између наших земаља. Постоје два нивоа на којима се могу разматрати темељи билатералних односа. Први је ниво објективне геополитичке стварности, положаја наших земаља и њихове улоге у светском систему. Америка тврди да њено благостање зависи од виталности глобалног система који је она изградила. Она је централни део тог система. Докле год систем постоји и Америка ће бити привилегована. Њен главни национални интерес је да одржава тај глобални систем.

У Хладном рату је Совјетски савез био геополитичка конкуренција Америци. Он је доминирао у Евроазији и стварао зону на коју Америка није имала утицаја. СССР је био центар ка коме су гравитирали сви који су незадовољни америчким системом.

Русија потенцијално може да буде проблем ако ствара блок који ће опет бити конкуренција Америци, који ће постати алтернативни систем како у погледу безбедности тако и у погледу економије. Најозбиљнији ударац за САД био би стварање великог евроазијског блока, на пример Русија – Немачка. Тај блок би по својим ресурсима и војнополитичкој моћи пружио могућност Европи и већем делу Азије да измакне контроли америчког система. Он би дефакто постао конкуренција Американцима.

– А у чему се састоји други ниво?

– Други ниво је идеолошки. Са наше стране не постоји никаква идеолошка баријера за односе са Америком. Ако САД не покушавају да нам наметну њихов начин живота и да стварају проблеме нашој држави, онда ни ми са њима немамо проблема. Они, међутим, имају проблема. Ти проблеми су везани за генерацију која није „довршила” Хладни рат. Однос према владајућој елити у Русији као према непријатељу или конкуренцији није нестао. Ти људи нису ревидирали своја схватања, нити су имали разлога за то. Они себе доживљавају као победнике. Међутим, пошто њихов задатак није решен, јер Русија није постала држава која поступа онако како они желе, онда је то за њих фактор који их иритира, јер нису испунили задатак.

Поред тога, независна спољна политика Русије је изазов за оне људе у Америци који проповедају америчку искључивост. Ти људи не мисле да су искључиви зато што су Американци, него зато што су благословени и спремни су да применом силе намећу свој став другима. Та група људи је тесно везана за Хладни рат. Али она је тесно везана и за принципе Демократске странке, према којима Америка треба да буде носилац идеала. Ради тих принципа могу се наметати своја схватања другим земљама.

Мислим да ће кроз неколико година геополитичка компонента остати на снази, а идеолошка може једноставно нестати. Ревидираће се ставови и људи ће постати свесни да Америка више нема ни права ни могућности да своје принципе намеће другима. Кроз неко време ће нестати и конкретне личности које су сада носиоци те идеологије из доба Хладног рата.

Постоји још и етничка компонента. Око неоконзервативац а има много људи етнички или идеолошки везаних за антируске дијаспоре оних источноевропских земаља које сматрају да је Русија доминирала над њима. Они ће такође на овај или онај начин остати у прошлости.

– Који је разлог тако упорне борбе против Русије? Зар Кина сада не представља далеко озбиљнију конкуренцију?

– Заиста, сада Кина, а не Русија, по мишљењу Американаца, представља главни изазов за светски систем. Кинеска економија је толико јака да она привлачи целу Азију, а утицај Американаца на те земље и тржишта се смањује.

Америка покушава да маргинализује Кину, да издвоји комадић Азије за себе. То покушава и потписивањем споразума о безбедности са земљама око Кине, и формирањем Транспацифичког партнерства без Кине.

– Да ли су периоди напетости у односима са Америком законитост и неизбежност?

– Наш интерес је да осигурамо безбедност око наших граница како нико не би нашим суседима одређивао хоће ли или неће да тргују са Русијом, или да ратују против ње.

У том смислу је конфликт у Украјини објективан. Ако им је потребна Украјина као тампон-зона против нас, онда је она и нама потребна, јер смо ми етнички веома блиски, с обзиром да је то наш заједнички геополитички простор још из доба пре Совјетског Савеза. Економија Украјине је део наше економије. То је наша цивилизацијска зона. Наши интереси су тамо очигледни.

У Америци већ почиње процес преиспитивања сопствене улоге у свету. Тај процес, међутим, још увек није завршен. Они тек почињу да сагледавају проблеме и неумесност своје политике. Њихови ставови ће бити ревидирани кроз неколико година. Тада ће се идеолошка компонента у нашим односима свести на минимум. То може бити везано за новог председника, али не мора значити да ће се свакако догодити током његовог мандата. Америчка политика се развија циклично. Сад се завршава циклус који је почео од Регана.

– Другим речима, кроз 7-8 година можемо рачунати на промене?

– Тада можемо добити потпуно друкчије односе између наших земаља. Али и њихови и наши интереси ће остати.

Објективно гледано Американци желе да окрену Јапан, Индију и нас против суседне Кине. Због тога је за нас веома важно да градимо дугорочне односе са Кином и Индијом, с тим да они не буду засновани на конкуренцији.

Наш задатак је да сами себи обезбедимо спокојан живот у великој Евроазији. То ометају нерешена безбедносна питања и одсуство инфраструктуре која би повезивала економију Русије са све развијенијим економијама Азије. Политика спреге између Евроазијске економске уније са једне стране и „Пута свиле“ са друге доводи до стварања те економске инфраструктуре. Кина и Русија су заинтересоване за стабилизацију велике Евроазије. Тада ће доћи до брзог економског раста.

– Шта се дешава са америчким политичким системом? Зашто републиканци нису могли да истакну ниједног ваљаног председничког кандидата?

– У Америци постоји проблем извршилаца. Амерички народ који представља елита, пре свега пословна елита, поверио је политичке послове политичкој „надградњи“, тј. конгресу, странкама и владајућој класи, јер се капитал сам по себи не бави политиком. Извршилац има задатак да брани интересе наручиоца. Владајућа група је дуго то радила, а сада се удаљила од схватања објективних задатака и почела да дејствује како она хоће. У Америци многи схватају да је политика постала мање ефикасна и да не постиже задате циљеве. Ако се тако настави, то ће довести до смањења утицаја САД у свету. Елити то не одговара.

Може се рећи да је америчка политика као авион са укљученим аутоматским пилотом који је уграђен пре 30 година. Прави пилот је, међутим, већ почео да схвата да му је време да се врати у кабину и промени правац. Промена извршиоца се тражи са двеју страна. Трамп је глас пословне елите, а Сандерс говори у име младе интелектуалне елите. На помолу су промене у политичкој надградњи. Органи власти ће се обновити пошто ће доћи људи који на нов начин схватају ситуацију и могу да понуде нови политички правац.

Податак листа „Известия“

Андреј Безруков је рођен 30. августа 1960. године у граду Канску у Краснојарском крају. Завршио је историју на Томском државном универзитету, а 2000. године је магистрирао у Школи за државну управу „Џон Кенеди“ на Харварду. Безруков је пензионисани пуковник обавештајне службе. Заједно са женом Јеленом Вавиловом годинама је радио као илегални обавештајац. Под именом Доналда Хитфилда руководио је компанијом за консалтинг која се специјализовала за владине и корпоративне системе стратешког прогнозирања и планирања. Ухапшен је у јуну 2010. године у САД, када га је заједно са групом руских обавештајаца одао њихов колега. Награђен је орденом „За заслуге пред Отаџбином“ IV ранга, као и другим орденима и медаљама. Сада ради као саветник директора компаније „Роснефть“. Члан је клуба „Валдај“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“