„Умирем али се не предајем“: Зашто је Брестcка одбрана остала упамћена

У 3:15 ујутру 22. јуна почела је ураганска ватра по гарнизону у Брестcке тврђаве. Снаге гарнизона нису припадале оним снагама које су од 18. јуна добиле наређење о стављању у приправност број један и које су заузеле борбене положаје. Војска у гарнизону била је потпуно изненађена нападом. Немачка 45. пешадијска дивизија под командом Фрица Шпилера добила је задатак да заузме тврђаву за неколико сати препадом, и да је осигура до краја 22. јуна. Три батаљона, око 1500 људи, кренуло је чамцима у време док је трајала артиљеријска припрема. Немци су употребили и тешке гама мерзере од 600 м и 210 м како би сломили дебеле зидине. Браниоци су већ у првим часовима доживели тешке губитке, а део гарнизона који је пре рата са породицама војника чинио око 9000 људи, преполовљен је након што је део снага почео да се пробија из обруча који се већ затварао.

Међутим после првих губитака и расула које је наступило, самоиницијативом разбијених делова у гарнизону одбрана је почела да се консолидује. Од брзог заузећа тврђаве није било ништа. Немачку претходницу која је очекивала да после ураганске ватре неће бити отпора унутар тврђаве дочекала је пешадијска ватра и велики противнапад из пушкарница и самих објеката касарне. Кобрински и Волински утврђени рејон пружили су жесток отпор. У том првом нападу Немци су претрпели највеће губитке приликом битке за Брестcку тврђаву. Због расула које је наступило у првим сатима и иницијативе коју су Немци задобили гарнизон је више него преполовљен, тако да је продужетак херојског отпора и агоније на себе прихватило око 3-4 хиљаде људи.

Међу војницима Црвене Армије нису сви били одлучни на херојски отпор не само из разлога лошег стратешког положаја већ и због тога што је и међу снагама Црвене Армије у тврђави било и војника из западних области који нису били присталице совјетске власти или су били против ње. Војници су их називали „Западњаци“.
После обновљеног артиљеријског напада 23. јуна и предлога да се предају из западних делова тврђаве предало се преко 1500 људи, док су у источним деловима под руководством поручника Анатолија Виноградова и капетана Ивана Зубачева организовали одлучну одбрану очистивши пре тога немачке војнике који су продрли кроз врата тврђаве.

Трећег дана борби до вечери 24. јуна Немци су успели да овладају већим делом тврђаве осим дела „Официрског дома“ који је наставио да пружа одлучан отпор. Око 400 бранилаца под командом мајора Гаврилова пружало је организовани отпор у централној цитадели све до 26. јуна када је већина бранилаца погинула или се предала.

Мајор Петар Михајлович Гаврилов

У рушевинама касарни 333. пука група А. Е. Потапова наставила је да пружа одлучан отпор до 29. јуна. Због истрошености ресурса, воде, хране и муниције одлучили су се на пробој ка западном делу тврђаве да би се по изласку на чистину окренули поново на исток. Покушај групе је пропао и већина је погинула или била заробљена приликом покушаја продора.

У источном делу утврђења отпор се и даље наставио, а артиљеријска паљба није могла да натера браниоце на предају. Због тога су Немци позвали у помоћ авијацију, која је бацила 22 бомбе од 500 килограма, а када и то није било довољно, авионе Ју-87 наоружали су специјалним бомбама од 1800 кг за разбијање утврђења. После овог напада пала је источна тврђава, међутим Немци су је очистили тек 30. јуна због великог пожара који је избио услед бомбардовања.

Међутим оно што је дало печат херојском отпору Брестске тврђаве су појединачне групе које су пружале отпор готово цели јул, а повремени пуцњи чули су се и током августа. Мајор Гаврилов, један од хероја одбране Бреста, предао се међу последњима 23. јула. Натпис по коме је отпор у Бресту постао познат „Умирем али се не предајем, опрости, земљо“ урезан је 20. јула 1941.

Месец дана након потпуног краја битке Хитлер је заједно са Мусолинијем 26. августа посетио Брестку тврђаву и чак узео „сувенир“ у виду камења моста који је водио у тврђаву, који је касније нађен у његовој канцеларији приликом заузимања Берлина.

Хитлер и Мусолини у рушевинама трврђаве 26. августа 1941.

Getty Images

За херојство дела гарнизона сазнало се тек у фебруару 1942. када су међу уништеним деловима једне јединице 45. пешадијске дивизије Вермахта код града Орла пронађене депеше које су се односиле на битку. Брестска тврђава представља симбол отпора и пркоса, који је пружен освајачу без обзира на унапред решени исход битке.

За писање овог чланка коришћене су књиге: 

Алиев Р. В. Брестска тврђава. Поглед са немачке стране // Фронтовска илустрација —М: Стратегија, 2008.

Алијев Р. В. Јуриш на Брестку тврђаву. М: Јауза, Ексмо, 2012.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!