Шта историчари замерају руском цару Николају II?

Getty Images
Поједини руски историчари сматрају да је последњи руски цар као човек био специфичан и мистериозан. Наводимо неколико ставова који се у литератури често истичу.

1. Био је „пасивно образован“

13-годишњи Николај II у руској војној униформи. Фотографија је направљена приближно 1890. године.

Руски царевић Николај школовао се 13 година. Првих осам година је учио хуманистичке науке и стране језике, а затим је пет година стицао образовање из области војне науке, права и политике. Николај је знао француски, немачки и енглески (и говорио је те језике течно као матерњи језик).

Николајево школовање је било специфично по томе што је он само слушао предавања али није полагао испите, јер по обичајима руског двора нико није могао тражити од великог кнеза тачан одговор и ставити му примедбу ако одговор није тачан. Због ове околности се и данас дискутује о томе да ли је цар Николај II Романов заиста био врхунски образован човек.

2. Имао је претерано строге родитеље

Император Александар III (десно) са императорком Маријом Фјодоровном. Николај стоји са леве стране.

Александар III је био прилично строг у васпитавању своје деце, па и царевића Николаја. Васпитао их је у аскетском духу са циљем да се деца не искваре. У томе је можда мало и претерао. Николајева сестра Олга Александровна је касније писала да су као деца често гладовали. За столом су деца последња добијала храну и то пред крај ручка. Када император заврши са јелом и устане од стола сви остали су морали да заврше, тако да деца нису имала довољно времена за нормалан обед. Узимање хране између оброка им је било забрањено. Нису могли ни да се обрате слугама по том питању.

Николај је као дечак једном појео садржај крста који је добио поводом крштења. Сва деца у царској породици су добила такав крст и кажу да је он садржао частицу Крста Господњег у смоли и воску. Николај је у једном тренутку био толико гладан да је отворио крст и појео све што је било унутра, укључујући и частицу Крста Господњег.

3. Волео је мистику

Царевић Николај (будући Николај II) у Нагасакију.

Николај је био православни хришћанин, али појединци истичу да је веровао у мистику, предсказања и судбину. Током боравка у Јапану 1891. године посетио је и познатог јапанског отшелника Теракута који је тврдио да види будућност. Јапански монах је, кажу, предсказао царевићу мрачну будућност. Затим се током посете Енглеској 1896. године Николај састао са Каиром (Луисом Хамоном), познатим по гатању и гледању у длан. И он је, кажу, предсказао царевићу и његовој породици насилну смрт.

Најпознатија прича из ове рубрике гласи да је Николај једном отворио писмо свог чукундеде, руског цара Павла. Павле је за живота лично запечатио то писмо, а у њему је наводно било предсказање познатог монаха Авеља. Када га је прочитао Николај је дуго био лоше расположен. Колале су гласине да је у писму предсказана његова смрт и пад империје.

4. Био је уморан од царских послова

Одрицање Николаја II од престола, 2. март 1917.

Николај је имао феноменалну меморију. „Познавао је много људи који су служили у гарди, памтио је ратне подвиге појединаца и пукова, знао је број и назив сваког пука у својој армији...“ писао је генерал Александар Родигер, војни министар (1905-1909).

Ту чињеницу су поједини психолози искористили за тврдњу да добра меморија понекад компензује недовољне интелектуалне способности. Многима као доказ таквих способности служи царев дневник који је у потпуности сачуван. У њему готово да нема никаквих података везаних за политику, међународне односе или дворске интриге, тј. за оно што, по мишљењу многих, цар треба да бележи у свој дневник у једном од најтежих периода руске историје. Уместо тога, око 90% дневника је посвећено приватном животу.

На пример, 9. јануар 1905. године је познат као „Крвава недеља“ и дан када је почела револуција 1905. године. Тога дана је цар Николај записао у дневник следеће: „У Санкт Петербургу су избили озбиљни нереди. Много људи је рањено и убијено. О Боже драги, како је то болно! Мама је данас дошла из града. Сви смо заједно доручковали, а затим смо шетали са Мишом. Мама је остала да ноћи“. На први поглед се чини да се цар Николај не узбуђује због догађаја. Када је министар Плеве убијен цар Николај је написао: „Изгубио сам пријатеља“. И на истој страни пише о приватном животу своје породице: „Тетка Марусја је доручковала са нама... Шетала је са мамом... Возила се са Мишом...“

Многи Николајеви савременици су истицали да је он невероватно равнодушан према питањима везаним за управљање Русијом и за њену судбину. Генерал Дмитриј Дубенски, који је присуствовао царевом одрицању од престола, касније је рекао: „То је такав фаталиста да ја не могу ни да замислим... Он се одрекао руског престола као да се одрекао ескадрона“.

„Да ли је овај човек нормалан?“, написао је Александар Гучков, политичар који је присуствовао одрицању од престола. „Увек сам сумњао у то, а ова сцена ме је уверила да тај човек, Николај II, није до краја схватао шта чини...“

5. Волео је разоноду

Николај II у лову током 1910-их.

Цар Николај је своје слободно време проводио на различите начине. Најчешће је био у лову. Као и Алексеј, други цар у династији Романов, Николај II је имао посебан државни орган – одељење Министарства императорског двора које се звало „Императорски лов“ и било је посвећено организовању ове разоноде.

Између 1884. и 1909. године цар и велики кнезови су убили 638.830 животиња и птица. У једном вишедневном лову цар Николај је лично одстрелио преко 1.400 фазана. Зли језици скрећу пажњу на бесмислену окрутност према животињама и кажу да је било важнијих ствари којима је требало да се руски цар посвети.

Николај II са ћерком Татјаном после партије тениса.

Николај је био и први цар који је возио бицикл. Имао је и највећи ауто-парк у Европи (од 1906. је одлазио у лов аутомобилом). Радо је играо и тенис са својом породицом. Био је и аматерски фотограф. На његов свакодневни живот се није одразила чињеница да империја одбројава своје последње дане. Последњи рачун за поправку бицикла је добио 10. маја 1917. године, а истог месеца је одиграо и последњи тениски меч.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“