Необичне забаве руских царева

Lori / Legion-Media
Балови до зоре, призивање духова, екстремни бициклизам и друге страсти на руском царском двору.

Руски тобоган

Извор: wikipedia.org
 

Огроман дрвени тобоган висок 33 метра направљен је у другој половини 18. века по налогу Катарине II у њеној летњој резиденцији Оранијенбаум код Санкт Петербурга. Тобоган је пројектовао дворски архитекта, Италијан Антонио Риналди. Био је сличан тобоганима који се данас праве у руским луна-парковима. Током лета су за спуст коришћена специјална колица. Катарина II је обожавала сваку врсту забаве, али ипак се није усудила да се спусти низ овај тобоган, мада је често наговарала стране изасланике и госте да се опробају. Француска баронеса Ана де Стал писала је у својим мемоарима: „Направили су нешто слично зимској стази за санкање, чија брзина се толико допада Русима. Брзином муње су се на чамцима спуштали стазом са високе дрвене конструкције”.

Бициклистичке трке по царским одајама

Извор: wikipedia.org
 

Цар Александар II је 1867. године донео из Париза бицикл „Bone Shaker”. Тада је у Петербургу био мраз, али цареви синови нису чекали лето, него су организовали трку у одајама Зимског дворца. „Возили смо се свуда, чак и испред страже...”, сећао се касније велики кнез Сергеј Александрович. Тада су гуме биле пуне, тако да је у дворским одајама све трештало, а послуга је са страхом и негодовањем журила да склони драгоцене предмете.

Народне песме

Сцена из филма „Браћа Карамазови“ (1968), РИА Новости
 

У високом друштву је народна музика третирана као примитивизам, тако да су сви на императорском двору радије слушали најмодернију музику свога доба – Штрауса, Чајковског и Листа. Па ипак, царска породица је могла себи да приушти извесну слободу. На пример, цар Александар III није се гнушао да слуша Цигане у свом дворцу у Гатчини, а царица Александра Фјодоровна је волела балалајку. Њена дворска дама Софија Буксгевден писала је у мемоарима како су „на Криму после ручка понекад слушали оркестар балалајки на јахти ’Штандарт’”, а као солиста је наступао трогодишњи царевић Алексеј.

„Графити”

Извор: wikipedia.org
 

У породици руског цара чак је била уобичајена и нека врста „графита”. Наиме, дешавало се да неко брилијантима уреже некакву фразу и датум на стакло. Један такав „графит” је сачуван и налази се у Ермитажу. Царица Александра Фјодоровна је на стаклу у Зимском дворцу урезала речи: „Nicky 1902 looking at the hussars. 7 March”. Царица је то написала на енглеском, јер је била унука енглеске краљице Викторије и сматрало се да јој је то матерњи језик.

„Бесани” балови

 

Балови у Зимском дворцу често су се звали „бесани”, јер су гости остајали до зоре. Када су гости пристизали на бал стварале су се велике колоне, што није чудно, с обзиром да су кочије биле двоструко дуже од данашњих аутомобила. Чувени песник Александар Пушкин се једном пожалио супрузи да је три сата чекао у кочијама да приђе Зимском дворцу.

Државни саветник Александар Половцев писао је у мемоарима: „У три сата ноћи, док је царица још увек плесала, цар је послао једног плесача код музичара са наредбом да ’свирку’ приводе крају. Музичари су неприметно напуштали подијум један по један, тако да су на крају остали само виолиниста и бубњар. Као у Хајдновој „Опроштајној симфонији”.

Импровизација на сцени

„Николај I на маскенбалу“, Државни музеј књижевности (РИА Новости)
 

Страст према позоришним даскама понекад је прелазила оквире уобичајених манира. У својим „Белешкама” глумац Петар Каратигин описује како је цар Николај I једном изашао на сцену за време водвиља „Позоришна ложа првог нивоа”: „Цар је отишао иза кулиса, огрнуо сиви шињел и изашао на сцену као дежурни полицајац”. А у једној француској комедији је строги император одиграо улогу Немца кога руски трговац обара на земљу.

Магија

Папус (Роџер Вајолет / East-News)
 

Поједини чланови руског царског дома практиковали су спиритизам. Све је почело од гостовања у Русији чувеног италијанског мага, грофа Калиостра, који је организовао спиритистичке сеансе по целој Европи. Дворска дама Ана Тјутчева писала је у свом дневнику: „Царевићево друштво се забављало магнетизовањем столова и шешира. Сто се подигао у ваздух, завртео и залупао у ритму химне ’Боже, цара чувај’”.

У књизи „Велики маг” Михаила Первухина, писца романа историјске фантастике, један од ликова је француски окултиста Папус, који на молбу Николаја II дозива духа императора Александра III. Последњи руски цар је, наводно, хтео да пита оца за политички савет. Према Первухиновој имагинацији, Папус је предсказао трагичну цареву смрт.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: