Да ли би Руси желели повратак цара?

Последњи руски цар Николај II, његова жена, петоро деце и њихових петоро слугу убијени су 17. јула 1918. године. Након што су стрељани у подруму, њихова тела су бачена у безимени гроб и спаљена. Тако је стављена тачка на вишевековну историју руске монархије и питање њеног повратка никада више није озбиљно покренуто.

Али, ево у чему је парадокс: чак и 101 годину касније последњи руски цар је и даље популаран. Према резултатима анкете ВЦИОМ из 2018. године, Руси према њему имају позитивнији однос него према Стаљину и Лењину.

Учесници Руског марша у Москви

Андреј Стенин/Sputnik

Колико људи је за монархију?

Рекло би се да се из тога може закључити да се Руси са носталгијом односе према монархији. Али то не може бити истина.

Данас у Русији живи само неколицина људи који су рођени за време монархије. Зато савремени монархисти своје опредељење сигурно не базирају на личном искуству. „Једноставно сам од детињства волео историју. У школи и ван ње. Постепено сам тако дошао до монархизма”, рекао је још 2017. године за  Russia Beyond 18-годишњи Алик Данијељан, један од оних људи који данас себе називају монархистима. Алик на руској друштвеној мрежи ВКонтакте води групу „Монархия Анклав” (Монархија Енклава).

2017. године монархија је у Русији постала горућа тема која је изазивала озбиљне сукобе. И то не само због обележавања стогодишњице револуције и убиства царске породице, него пре свега захваљујући препуцавањима између посланице руске Думе Наталије Поклонске и аутора филма „Матилда” о љубавној вези Николаја II са балерином Кшесинском („клеветничког” филма, по мишљењу руске посланице, који „скрнави сећање на царску породицу”).

Протести против филма „Матилда“ у Симферопољу

Александар Полегенко/Sputnik

Како показује анкета, људи као што је Алик, који су за повратак монархије, у Русији има 8%. За 19% грађана однос према монархији зависио би од тога ко би конкретно био проглашен за цара. Док је 66% руских грађана категорички против повратка монархије. Како истиче политиколог Фјодор Крашенињиков: „После 70 година совјетске пропаганде у Русији се монархија тумачи као апсолутистичка диктатура, далеко од појма монархије у Европи.” Осим тога, већина Руса, на пример, сматра да укидање монархије за земљу „није представљало значајан губитак”.

Какав однос имају Руси према убиству царске породице?

Остаци тела чланова царске породице сахрањени су са почастима у јулу 1998. године (осим остатака принца Алексеја и његове сестре Марије који се још увек налазе у државном архиву). Тада је на церемонији председник Борис Јељцин рекао да је ово крвопролиће „једна од најсрамнијих страница наше историје”. „Криви су они који су извршили овај злочин и они који су га деценијама правдали”, додао је он.

Само 3% грађана Русије сматра да је стрељање царске породице било праведна казна за грешке императора.

2000. године Руска православна црква је канонизовала убијене Романове као мученике, након чега је успостављен култ њиховог поштовања и ходочашћа до светих места (кућа Ипатјева где су стрељани, Гањина Јама у Јекатеринбургу где су спаљена њихова тела). 2018. године код Гањине Јаме се окупило преко 100.000 верника из Русије, Украјине, Француске, Велике Британије, САД, Новог Зеланда и других земаља. Многи од њих молили су се читаве ноће, клечећи на трави или асфалту, неки су плакали.  

Прочитајте још:  Последњи дани последњег руског цара: Пре 100 година побијена је цела царска породица Романов

Али какве то има везе са данашњим монархизмом? Неки историчари сматрају да ту не постоји никаква веза. „У Јекатеринбургу, где се одражавају највеће манифестације обележавања стогодишњице смрти Романових, Романови су мученици и светитељи којима се клањају ходочасници, без икакве везе са политиком или идеологијом”, записала је Ала Граф, доктор историјских наука на Универзитету у Мериленду. Канонизација је од политичких личности Романових начинила религијски симбол. Осим тога, један од услова канонизације било је то да се Романови не користе у политичкој борби након што буду проглашени за светитеље.

Александар Демјанчук/TASS

Где су данас потомци Романових?  

Чланови рода Романових данас су бројни. Претежно живе широм Западне Европе и САД и потомци су четири сина цара Николаја I. Сестра убијеног цара Николаја II, Ксенија Александровна, на пример, живела је на имању Фрогмор-хаус, недалеко од замка Виндзор, где данас живе принц Хари и Меган Маркл. Истини за вољу, чак и када би руски престол данас постојао, нико од потомака Романових не би имао право да на њега претендује (писали смо већ зашто је тако).

Ипак, они доста често долазе у Русију, посебно у време обележавања годишњице убиства царске породице, а такође подржавају политику Владимира Путина.

Велика кнегиња Марија Владимировна Романова

Сергеј Пјатаков/Sputnik

„Ми принципијелно не учествујемо ни у каквим облицима политичке борбе”, изјавила је велика кнегиња Марија Владимировна, челник Руске императорске куће Романових (организација која окупља већину представника рода Романових, регистрована у Швајцарској). Она такође изјављује да је Кућа Романових против реституције и не тражи повратак било какве имовине својих предака, нити тражи компензацију из буџета. Њен син, велики кнез Георгиј, од 2008. до 2014. године заузимао је званични положај у руској компанији „Норникељ”, највећој металуршкој компанији на свету (био је саветник генералног директора комбината и заступао је интересе компаније у Европској унији). 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!