Да ли су Британци заиста умешали прсте у Распућиново убиство?

TASS
Григориј Распућин, познати „луди монах“ и близак пријатељ последњег руског цара и његове породице, убијен је у децембру 1916. године. Да ли је тачно да је у његово убиство била умешана и британска обавештајна служба?

Би-Би-Си је 2004. године емитовао документарац под називом „Ко је убио Распућина? Британска завера“ у којем се тврди да је читаво убиство осмислила британска обавештајна служба MI6 и да је британски официр Освалд Рајнер Распућину испалио смртоносни хитац у главу револвером Webley .455. Али, да ли је било баш тако?

Освалд Рајнер

Зашто је британска верзија спорна?  

Зато што се заснива искључиво на мемоарима и сведочењима Британаца, пре свега, сер Џорџа Бјукенена, британског амбасадора у Руској Империји од 1910. до 1917. Новинар Мајкл Смит записао је да је шеф британске тајне службе Мансфред Каминг у децембру 1916. наредио тројици својих агената у Русији да ликвидирају Распућина.

Шеф британске тајне службе Мансфред Каминг

Један од њих био је Освалд Рајнер. Он је студирао на Оксфорду са Феликсом Јусуповом (вероватно тада најбогатијим човеком у Русији и мужем кнегиње Ирине, једине сестричине Николаја II) и наводно са њим био у романтичној вези.

Мада су Јусупов и Рајнер заиста били блиски пријатељи и Рајнер је био у Санкт Петербургу на дан убиства, па чак и посетио Јусуповљев дворац исте вечери, то ипак не доказује да је он убио Распућина. Касније у Европи Рајнер је помогао Јусупову да преведе своју прву књигу о убиству Распућина. Спекулише се да су њих двојица причу обликовали онако како је њима одговарало.

Професор Кит Џефри са Краљевског универзитета у Белфасту, који је добио неограничен приступ постојећим историјским документима британске Тајне обавештајне службе, каже да није нашао никакав доказ који би поткрепио тврдње да је MI6 умешана у Распућиново убиство 1916. „Да је MI6 учествовала у убиству Распућина, очекивао бих да пронађем неки траг који то потврђује“, рекао је он.

Феликс Јусупов

Ко и зашто је желео Распућинову смрт?

Григориј Распућин је свој утицај на царску породицу стекао тиме што је умео да утеши и смири тешко болесног престолонаследника Алексеја, наводно користећи технике хипнозе. У сваком случају, он је био успешан у нечему што ни лекари ни православни свештеници нису могли да постигну и због чега су му сви завидели. Али, Распућин је имао много моћније непријатеље од њих.

После 1905-1906. Распућин као да је „спознао“ своју моћ и почео да проповеда. Познато је да је рекао да се царству ближе последњи дани и да ће царска породица Романових бити жива и здрава само док је он жив. Таква су била Распућинова „предсказања“.

Захваљујући својим способностима у лечењу и хипнози, Распућин је имао јак утицај на царицу Александру, а затим и на цара. 1911. године Руска православна црква је отворено критиковала Распућина и Министарство унутрашњих послова је наредило његово праћење. Никоме, а најмање највишим званичницима, није се свидело што се неки „лудак“ меша у државну политику.

Колале су гласине (мада никада доказане) да је 1912. године Распућин убедио Николаја II да не улази у Балкански рат, што је одложило учешће Русије у Првом светском рату на две године. 1914. године Распућин је био одлучно против тога да Русија уђе у рат, говорећи да ће то земљу довести до пропасти. Распућинову активност пажљиво су пратили савезници Русије, а посебно Велика Британија, којој је било у интересу да се Русија укључи у рат против Немачке, иначе би већи део немачких војних снага био усмерен против Велике Британије.

Григориј Распућин

Ко је организовао убиство?

Постоји много различитих забележених сећања и сведочанстава о дану убиства и за тај догађај се везују различите особе. Данас се већина руских историчара слаже да су убиство испланирали кнез Феликс Јусупов, Владимир Пуришкевич (десничарски ултранационалистички политичар) и велики кнез Дмитриј Павлович (царев брат од стрица). Они су готово сигурно били присутни приликом убиства. Такође је врло вероватно да су злочину присуствовале  још две особе: доктор Станислав Лазоверт (који је наводно био задужен за тровање) и поручник Сергеј Сухотин.

Члан II, III и IV Думе Владимир Пуришкевич

Како се одиграло убиство?   

О Распућиновом убиству још увек има више питања него одговора. На пример, Феликс Јусупов је пет пута променио исказ о тој ноћи. Осим тога, оригинални полицијски форензички извештај није сачуван. Тако да смо сакупили фрагменте различитих информација како бисмо покушали да реконструишемо овај догађај.

Феликс Јусупов је, користећи свој положај, позвао Распућина у свој дворац на реци Мојки, наводно како би се срео са неком женом за коју је Распућин био заинтересован. Ту су му понудили колаче и вино отроване цијанидом, што је уредно појео без икаквих последица.

Јусуповски дворац

„Посматрао сам га у ужасу“, касније се присећао Јусупов. „Требало је да отров одмах делује, али, на моје запрепашћење, Распућин је наставио да говори као да се ништа није догодило.“

Јусупов је тада изашао из просторије, а нешто касније се вратио са пиштољем. Пуцао је у Распућина, али после неког времена монах је повратио свест и напао Јусупова. Тада су ушли други завереници и неколико пута пуцали у Распућина, али он је истрчао у двориште, где су га они пратили и пуцали поново, довршивши посао. Затим су убице везале његово тело и бациле га у реку, где је пронађено наредног дана.

Револвер Webley 455

Какве нелогичности постоје у званичној верзији?

Форензичари су на Распућиновом телу пронашли три ране: на јетри, бубрегу и глави, које су све биле смртоносне. Тако да није јасно када је тачно и ко убио Распућина. Такође је веома тешко поверовати да је након рањавања могао да трчи, јер човек обично умире 20 минута после поготка у јетру.

Када је тело пронађено, на њему није био капут и није било везано, насупрот ономе што су тврдиле убице.

Какав је био смисао цијанида?  

Форензичари у Распућиновом телу нису пронашли цијанид. Према једној верзији, доктор Лазоверт, коме је кнез Дмитриј наводно платио да убаци отров, није то урадио. Такође постоји верзија да није било никаквих отрованих колача ни вина и да је све то Јусупов измислио касније са једним посебним циљем.  

Кнез Јусупов и његови помагачи су знали да ће убиство Распућина сигурно изазвати страх царске породице, која је веровала да Распућин поседује натприродне моћи. Како би доказао да је он само ђаво у људском телу и паклени јеретик, Јусупов је измислио причу о томе да чак ни отров није могао да убије Распућина. Наиме, способност да преживе деловање отрова традиционално је приписивана врачевима, које Православна црква није одобравала. На тај начин је Јусупов желео да докаже да Распућин није био „светац“, већ нешто сасвим супротно.

Феликс Јусупов

Да ли је истрага о убиству прописно спроведена?  

Чим је сазнала за Распућиново убиство, царица Александра је захтевала да убице буду погубљене. Међутим, цар је донео другачију одлуку: кнез Дмитриј је послат да служи у војсци у Ирану (што га је иронијом судбине спасло од револуције), а Феликс Јусупов је прогнан на једно од својих бројних имања.

Истрага је трајала само два месеца, док Николај II није абдицирао. Два дана после тога Александар Керенски, председник Привремене владе, наредио је да се истрага обустави.

Кнез Дмитриј Павлович

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“