Глупа питања на Гуглу: „Када је Совјетски Савез постао Русија?“

Русија се у совјетском периоду звала Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР). Била је то највећа од 15 совјетских република и језгро велике социјалистичке државе (од 1922. до 1991. године). РСФСР је увек имала пресудан значај у постојању СССР-а. Све совјетске одлуке су доношене у Москви, а Руси су чинили већину совјетског становништва.

И сама помисао да РСФСР може напустити совјетску државу била је равна помисли да се Вашингтон, Њујорк и Калифорнија одвоје од САД. Другим речима, то је било немогуће и замислити. Али управо то се догодило. Како и зашто?

Држава у невољи

Предизборни митинг на Совјетском тргу (данас Тверски трг), на коме је пружена подршка перестројци, демократизацији, „гласности“ („слободи говора“) и доследним политичким реформама совјетског друштва.

Владимир Федоренко/Sputnik

Совјетска економија је од краја 1980-их била у тешком стању. Држава је била преоптерећена великим улагањима у армију и имала је доста потешкоћа у снабдевању сопствених грађана основном робом, укључујући одећу и намирнице. Цена нафте је 1986. године опала са 24 долара на 12 долара за барел, после чега се ситуација драстично погоршала.

У том контексту није била много успешна ни политика коју је спроводио Михаил Горбачов. Он се залагао за „гласност“ (слободно критиковање партије и власти) и „перестројку“ (преуређивање економског система). „Власт није могла да контролише сопствене реформе нити да прогнозира њихове последице“, написао је публициста Алексеј Дурново на порталу TheQuestion (руска варијанта портала Quora) објашњавајући узроке распада СССР-а.

Људи су били кивни због тешке економске ситуације и у том расположењу им је омогућено да отворено критикују власт, што је сасвим очекивано проузроковало озбиљне кризе, укључујући и етничке конфликте.

Све се распада

Народ окупљен у Јеревану протестује против агресије Азербејџана у јерменској енклави у Нагорно-Карабаху.

AFP

Међу разлозима распада СССР-а Дурново помиње и борбу регионалних елита за власт. „Велика је била част важити за главног комунисту совјетске републике. То је било и уносно. Али још боља је била функција председника независне државе. И зато, чим су представници националних елита осетили да Совјетски Савез слаби, почели су да одвајају „свој део колача“, пише он. Додајте томе тињајуће међуетничке конфликте и добићете неконтролисани хаос у неколико совјетских региона.

Крајем 1980-их је избило неколико конфликата: јерменско-азербејџански конфликт у региону Нагорно-Карабаха, сукоб између Грузина са једне стране и Абхаза и Осетина са друге, свађе између разних етничких и верских групација у Таџикистану, итд. Власти су покушале да ублаже тензију, али без успеха. Многи поменути конфликти су касније прерасли у праве ратове, у којима су погинуле хиљаде људи.

Ова држава је сувише мала за обојицу

Председавајући председништва Врховног Совјета РСФСР Борис Николајевич Јељцин и председник СССР-а, генерални секретар Централног комитета КПСС Михаил Сергејевич Горбачов.

Леонид Паладин/Sputnik

Горбачов је као председник СССР-а (дефакто је био на челу федералне државе) покушавао да сачува јединство земље, али многи руководиоци република унутар Совјетског Савеза нису били расположени да му се повинују. У том погледу се посебно истицао тада веома популарни руски лидер Борис Јељцин. Он је био на челу РСФСР, тј. Совјетске Русије (највеће од 15 совјетских република). То је значило да Горбачов има врло јаку конкуренцију у самој Москви.

Јељцин је у мају 1990. године изабран за председавајућег председништва Врховног Совјета РСФСР (иако се Горбачов противио његовој кандидатури). То је била бирократска функција, али је Јељцин на том положају постао веома важан фактор. Конгрес народних посланика РСФСР је 12. јуна 1990. године усвојио декларацију о суверенитету. Совјетска Русија још није напустила СССР, али је новонастала ситуација била необична. Москва је, наиме, сада имала два лидера – један је био шеф СССР-а (Горбачов), а други шеф РСФСР (Јељцин).

Крај игре

Руски председник Борис Јељцин гоори на оклопном транспортеру испред зграде руске владе, август 1991.

Reuters

Затим је Јељцин отишао још даље. У јулу 1990. године је напустио Комунистичку партију и отворено се супротставио Горбачову. Први председнички избори у РСФСР одржани су 12. јуна 1991. године. Победио је Јељцин. И поред конфронтације са Горбачовом Борис Јељцин је након пар месеци одиграо важну улогу у спречавању преврата који су покушали да изведу непомирљиви комунисти. Они су били и против Јељцина и против Горбачова. Јељцин се у време пуча представљао као чврст лидер народног отпора, док се Горбачов одмарао на Криму.

Крајем 1991. године Горбачов је формално и даље био председник СССР-а, али практично више није утицао на политику те државе. Борис Јељцин се 8. децембра 1991. године састао са председницима Украјине и Белорусије (које су у том тренутку већ и саме прогласиле независност). Тројица лидера су тада потписала Беловешки споразум у коме је проглашен распад СССР-а.

Горбачов није имао избора – прихватио је ту њихову одлуку и 25. децембра 1991. године се званично повукао са функције председника СССР-а. Тако је комунистичка држава престала да постоји. Од тада је свака од 15 република бившег СССР-а постала самостална држава. Једна од њих је и Руска Федерација.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!