Шведски медији: Пре триста година Руси палили и жарили по Стокхолмском архипелагу

Јохан Готфрид Танауер, „Петар у Полтавској бици“ из 1710-их, уље на платну, Државни руски музеј, Санкт Петербург, Русија.

Јохан Готфрид Танауер, „Петар у Полтавској бици“ из 1710-их, уље на платну, Државни руски музеј, Санкт Петербург, Русија.

Global Look Press
Пре триста година Руси су похарали шведска насеља на острвима Стокхолмског архипелага, вајка се шведски историчар Гунар Линд и додаје да су мештани схватили то као велеиздају, будући да су уредно плаћали високе порезе, од којих је већи део издвајан за одбрану, а у одсудном тренутку су препуштени сами себи.

Овог лета, пише шведски лист Mitt i Stockholm, навршава се 300 година откако су Руси почели да харају шведским острвима.

Наиме, у јулу 1719. године Шведска је водила последњи рат као велика светска сила. Поменути шведски лист издваја само епизоду коначног пораза и детаљно говори о њој, не налазећи за потребно да подсети како су Швеђани вековима нападали западне руске земље и трпели поразе, на пример у Невској бици 1240. године, а понекад и побеђивали, на пример у Бици код Нарве 1700. Не помиње ни да су одреди шведске војске у Смутно доба 1612. године дошли скоро до Москве. И најзад, шведски експерти за историју не помињу да у том последњем изгубљеном рату 1719. године ни њихови војници нису били „милосрдни анђели“.

„Руска најезда је најважнији догађај у животу архипелага. Она је оставила дубок траг у локалној култури“, каже Гунар Линд, који је недавно објавио књигу где описује долазак руске војске.

Пре триста година, приповеда шведски лист, у лето 1719. године на мору се изненада зачуо звук весала како уједначено грабе кроз воду. Огромна флота цара Петра Првог приближавала се источној обали Шведске. Руси су се искрцали и почели да пустоше шведску земљу. До данас су сачувана сведочанства о тим догађајима.

„Током ових година сам посетио скоро сва настрадала острва. Сећање на та времена још увек живи међу мештанима“, каже Гунар Линд, житељ Вермдеа и аутор књиге „Спаљене куће“ посвећене руским нападима 1719. године.

Линд је 18 година радио на књизи, прикупљајући и уопштавајући информације из старих извора и претходних истраживања. Према његовим проценама, Руси су спалили око 950 кућа у Стокхолмском архипелагу. Уништавали су све, од малих имања до великих поседа, од Бјерка у Нортељеу до Ландсорта у Нинесхамну. Поред тога, Руси су по царевој наредби систематски односили или уништавали све што је становништво могло искористити за опстанак – пољопривредни алат, стоку и обрадиву земљу.

Десет хиљада бескућника

„Десет хиљада људи је остало без крова над главом. Ради поређења, Стокхолм је тада имао 50.000 становника“, прича Гунар Линд. Он је ту убројао и мноштво избеглица са Оландских острва и из Финске.

„Веома много људи је остало без кућа. То је нешто најзначајније што се икада догодило у овом архипелагу“.

– Mitt i Stockholm: Зашто сте одлучили да напишете ту књигу?

– Гунар Линд:Од детињства су ме одушевљавала та острва са високим хридима. Кад сам одрастао заинтересовала ме је историја. А у шведској историји никако није могуће заобићи 1719. годину. Међутим, практично све што је написано о тој години приказује догађаје искључиво из војне и историјске перспективе. Мене је занимало нешто друго. Хтео сам да сазнам како су људи тада живели у архипелагу.

– Mitt i Stockholm: Како су се руски напади одразили на житеље архипелага?

– Гунар Линд: Житељи су у извесном смислу све то доживели као велеиздају. Тада су сви плаћали високе порезе, већином за одбрану. А онда су дошли Руси и испоставило се да на архипелагу практично нема шведске војске. Разумљиво је што су мештани били озлојеђени. И то је постало део овдашње културе. Становници архипелага су и данас прилично скептични према шведским властима и према Стокхолму.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“