Шведски медији: Пре триста година Руси палили и жарили по Стокхолмском архипелагу

Јохан Готфрид Танауер, „Петар у Полтавској бици“ из 1710-их, уље на платну, Државни руски музеј, Санкт Петербург, Русија.

Global Look Press
Пре триста година Руси су похарали шведска насеља на острвима Стокхолмског архипелага, вајка се шведски историчар Гунар Линд и додаје да су мештани схватили то као велеиздају, будући да су уредно плаћали високе порезе, од којих је већи део издвајан за одбрану, а у одсудном тренутку су препуштени сами себи.

Овог лета, пише шведски лист Mitt i Stockholm, навршава се 300 година откако су Руси почели да харају шведским острвима.

Наиме, у јулу 1719. године Шведска је водила последњи рат као велика светска сила. Поменути шведски лист издваја само епизоду коначног пораза и детаљно говори о њој, не налазећи за потребно да подсети како су Швеђани вековима нападали западне руске земље и трпели поразе, на пример у Невској бици 1240. године, а понекад и побеђивали, на пример у Бици код Нарве 1700. Не помиње ни да су одреди шведске војске у Смутно доба 1612. године дошли скоро до Москве. И најзад, шведски експерти за историју не помињу да у том последњем изгубљеном рату 1719. године ни њихови војници нису били „милосрдни анђели“.

„Руска најезда је најважнији догађај у животу архипелага. Она је оставила дубок траг у локалној култури“, каже Гунар Линд, који је недавно објавио књигу где описује долазак руске војске.

Пре триста година, приповеда шведски лист, у лето 1719. године на мору се изненада зачуо звук весала како уједначено грабе кроз воду. Огромна флота цара Петра Првог приближавала се источној обали Шведске. Руси су се искрцали и почели да пустоше шведску земљу. До данас су сачувана сведочанства о тим догађајима.

„Током ових година сам посетио скоро сва настрадала острва. Сећање на та времена још увек живи међу мештанима“, каже Гунар Линд, житељ Вермдеа и аутор књиге „Спаљене куће“ посвећене руским нападима 1719. године.

Линд је 18 година радио на књизи, прикупљајући и уопштавајући информације из старих извора и претходних истраживања. Према његовим проценама, Руси су спалили око 950 кућа у Стокхолмском архипелагу. Уништавали су све, од малих имања до великих поседа, од Бјерка у Нортељеу до Ландсорта у Нинесхамну. Поред тога, Руси су по царевој наредби систематски односили или уништавали све што је становништво могло искористити за опстанак – пољопривредни алат, стоку и обрадиву земљу.

Десет хиљада бескућника

„Десет хиљада људи је остало без крова над главом. Ради поређења, Стокхолм је тада имао 50.000 становника“, прича Гунар Линд. Он је ту убројао и мноштво избеглица са Оландских острва и из Финске.

„Веома много људи је остало без кућа. То је нешто најзначајније што се икада догодило у овом архипелагу“.

– Mitt i Stockholm: Зашто сте одлучили да напишете ту књигу?

– Гунар Линд:Од детињства су ме одушевљавала та острва са високим хридима. Кад сам одрастао заинтересовала ме је историја. А у шведској историји никако није могуће заобићи 1719. годину. Међутим, практично све што је написано о тој години приказује догађаје искључиво из војне и историјске перспективе. Мене је занимало нешто друго. Хтео сам да сазнам како су људи тада живели у архипелагу.

– Mitt i Stockholm: Како су се руски напади одразили на житеље архипелага?

– Гунар Линд: Житељи су у извесном смислу све то доживели као велеиздају. Тада су сви плаћали високе порезе, већином за одбрану. А онда су дошли Руси и испоставило се да на архипелагу практично нема шведске војске. Разумљиво је што су мештани били озлојеђени. И то је постало део овдашње културе. Становници архипелага су и данас прилично скептични према шведским властима и према Стокхолму.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“