Умро агент КГБ-а који је учествовао у спасавању света од еболе

„Знате, у обавештајној служби не постоји термин ’немогућа мисија’“, рекао је својевремено Анатолиј Бароњин, бивши агент КГБ-а, у интервјуу са Иваном Бесмертним, аутором књиге „Силуете обавештајне службе“. „Наравно, обавештајац није супермен... Али то је човек посебне професије коме је посао да извршава задатке“.

Бароњин је знао о чему прича. Он је преко 25 година радио у Првој главној управи КГБ-а (у чијој надлежности је била спољна обавештајна делатност) на територији Западне Африке. Додуше, Бароњин је признао да су агенти понекад нервозни и оптерећени због невероватно тешког задатка.

Тако се он сам осећао када је 1970. године у Нигерији добио наређење из Москве да прикупи узорке непознате болести која је харала у селу Ласа на североистоку земље, и покосила скоро све његове становнике. „У совјетској штампи су се појавиле сугестије да је можда у питању тестирање бактериолошког оружја. Медији су алудирали на нашег највећег непријатеља [САД]“, рекао је Бароњин. Он је добио задатак да без обзира на опасност дође у посед узорака вируса и достави их совјетским лекарима како би они на основу тога направили антивирусне препарате.

Рус у Африци

Бароњин је рођен 1932. у Москви. Ступио је у КГБ крајем 1950-их, а током 1960-их је упућен као агент у Африку. Према његовим речима, тамо се званично водио као дипломата. Путовао је по афричким земљама, помагао Москви да успостави и продуби односе са различитим лидерима и политичким групама, помагао афричким земљама да побољшају услове живота и инфраструктуру, и наравно, извршавао специјалне задатке.

Либерија. Екипа за уклањање тела људи умрлих од еболе. Тело се може однети тек када је попрскано хлором.

ZUMAPRESS.com/Global Look Press

Неко ће се запитати како можемо знати било шта о њему ако је он био на тајном задатку? Знамо зато што га је одао Олег Љаљин, совјетски обавештајац који је 1971. године пребегао на супротну страну и побегао на Запад. После тога је амерички новинар Џон Барон поменуо Бароњина у својој књизи „КГБ: Тајни свет совјетских тајних агената“. Тада су многи сазнали чиме се Бароњин заправо бави. Његов стари познаник, Американац који је живео у Либерији, чак га је задиркивао тако што је увек стављао Баронову књигу на полицу када му је Бароњин долазио у госте.

Здравствена мисија

Што се тиче мисије у Ласи 1970. године, Бароњин је њу обавио перфектно, мада је ризиковао живот и морао је да подмити неколико људи. Повео је са собом совјетског лекара и аутомобилом отишао 1.200 километара у унутрашњост Нигерије, где се налази ово село. Ексхумирали су тела умрлих са циљем да проуче ову болест, али нису у томе имали успеха. „Испоставило се да нам требају узорци крви узети од болесника пре смрти. Међутим, тада је епидемија већ престала па смо морали доћи до узорака преко локалних лекара... Применили смо сву нашу елоквенцију... Осим тога, сами знате да у таквим питањима нико не чини услугу бесплатно“, објаснио је руски агент.

Многи извори погрешно тврде да је Бароњин први у свету дошао у посед узорака вируса еболе, али то није тачно. Такозвана ласа грозница, која је покосила житеље овог села, нешто је другачија од еболе. Први случај заразе вирусом еболе забележен је 1976. године – шест година након Бароњинове мисије.

Либерија. Људи у белим комбинезонима су медицински радници који ризикују живот обављајући свој посао.

ZUMAPRESS.com/Global Look Press

Истина је да ебола и ласа грозница имају слично порекло. То су обољења истог типа – у питању је вирусна хеморагијска грозница изазвана контактом са појединим афричким животињама. Због тога је тражење антивирусних препарата за грозницу у Ласи (лек је пронађен убрзо после Бароњинове акције и достављања узорака совјетској амбасади и њиховог транспортовања у СССР) помогло лекарима да направе крупан корак у борби против хеморагијске грознице, а самим тим и против еболе.

Каријера у Украјини

Анатолиј Бароњин се вратио у Москву током 1980-их. Његова каријера у обавештајној служби је нагло завршена када је послат у Турску, а Турци му „учтиво ускратили гостопримство“ у Анкари. „Схватио сам да више немам могућности да радим у иностранству“, рекао је Бароњин. Зато је донео одлуку да настави са радом у Украјини. Током 1980-их су се у Совјетском Савезу појавила републичка одељења обавештајне службе. Она су после распада СССР-а прерасла у засебне, самосталне службе.

Бароњин је од 1986. до 1991. радио као заменик начелника украјинског одељења совјетске обавештајне службе, а касније, када је пензионисан, постао је професор Кијевске академије за спољну обавештајну делатност. Умро је 30. јула 2019. године у 87. години. „Нека је вечан спомен легендарном обавештајцу, дружељубивом и добром човеку који ће заувек остати у срцима својих пријатеља и колега“, каже се у некрологу објављеном на сајту Спољне обавештајне службе Украјине.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!