„Како се испоставило жута земља испод окамењених остатака кита, су заправо органски остаци. По свему судећи кит ситатеријум је из неких разлога угинуо, а његово тело које је пало на дно практично одмах покривено слојем земље са дна, највероватније муљем. Тако су створени повољни услови да се кит сачува. Органска материја се распала, док су кости полако биле захваћене процесом минерализације, захваљујући чему су се и сачувале до наших дана“, рекао је руским медијима Олег Марков, један од руководилаца из фонда „Арехологија“.
Како је објаснио палеонтолог Дмитриј Старцев из зоолошког музеја Кримског федерално универзитета В. И. Вернадски, овај патуљасти кит усан обитавао је пре десет милиона година у такозваном Сарматском мору.
То је било плитко унутрашње море са ниским салинитетом, на чијем дну се налазило мноштво алги. И управо тај слој са дна богат органском материјом, као и рачићи, био је главна храна китова. Односно они нису филтрирали планктон, већ су се хранили тим наслагама са дна. Зато су китови имали врло уске дугуљасте вилице сличне кљуну код патке.
Прошле године уочи почетка градње железничог прилаза Кримском мосту пронађени су фосилни остаци праисторијског кита.
Када је реч о ископавањима на знаменитој античкој некрополи Киз Аул, археолози су ове сезоне пронашли гробове у којима је сахрањено 12 људи, заједно са мачем, украсима и кованим сребрним римским новчићима. Касније је ископана и античка надгробна плоча са приказом коњаника.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
