Зашто је Стаљин уклоњен из Маузолеја?

Valeriy1960 (CC BY-SA 4.0), Archive photo
Посмртни остаци Јосифа Стаљина и Владимира Лењина седам година су почивали заједно у Лењиновом маузолеју. А онда је Стаљиново тело уклоњено, и то баш у Ноћи вештица.

Лењинов маузолеј је добрим делом Стаљинова „креација“. Када је Лењин умро хиљаде чланова Комунистичке партије су дошле у Москву из целе земље да одају последњу почаст лидеру чије тело је привремено било изложено у Дворани Совјета у Москви.

Делегације су непрекидно пристизале а Лењиново тело је у међувремену почело да трули. Управо тада је по Стаљиновом наређењу балсамовано и смештено у Маузолеј. То је било супротно Лењиновој вољи (овде прочитајте детаљније о томе) и жестоком противљењу његове удовице Надежде Крупске. Маузолеј је првобитно направљен од дрвета, а затим од гранита. И један и други је пројектовао архитекта Алексеј Шчусев.

Почасни гост

Када је Стаљин умро у марту 1953. године, његова сахрана је организована као помпезна и мрачна церемонија. Гомила народа је паралисала саобраћај у Москви и изазвала стампедо који је однео десетине људских живота. И Стаљиново тело је балсамовано и после церемоније такође смештено у Маузолеј.

На врху Маузолеја, на монолиту од црног лабрадорита тешком 48 тона, писало је „Л-Е-Њ-И-Н“. Власт је у журби наредила да се тај натпис префарба и преко њега напише „С-Т-А-Љ-И-Н“, али на великим хладноћама се под дејством мраза оригинални натпис „Л-Е-Њ-И-Н“ пробио кроз црну фарбу, као да је вођа бољшевика хтео да покаже ко је и даље газда. На крају је 1961. године монолит са префарбаним „Лењином“ замењен новим монолитом од лабрадорита где су била написана оба презимена. Наређено је да се оригинал уништи, али га је начелник Маузолеја Константин Мошков сачувао ризикујући да због тога буде стрељан (а на крају је постао национални херој).

Детаљније: Како је Стаљин својом смрћу отерао у гроб десетине совјетских грађана

Сада су ту била два саркофага, тако да је и особље Маузолеја удвостручено јер је требало опслуживати две мумије. Стаљиново тело је изгледало знатно „луксузније“ од Лењиновог. Било је у униформи генералисимуса украшеној златним дугмадима и еполетама, са ордењем на грудима. Лењин је био (и остао) у цивилном црном оделу без икаквих награда и ордења. Чинило се да је Стаљин као ученик учинио за живота далеко више од свога учитеља Лењина.

Под окриљем Ноћи вештица

После Стаљинове смрти на власт је дошао Никита Хрушчов и Совјети су одлучили да раскрсте са суморном тоталитарном прошлошћу. На 20. конгресу Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године Хрушчов је одржао чувени говор у коме је осудио Стаљина, култ његове личности и његову диктатуру. У целом СССР-у је почело уклањање Стаљинових споменика. Било је јасно да га треба изнети и из Маузолеја, с обзиром да је Стаљин, према тумачењу нове власти, издао Лењинове идеје.

Коначна одлука је донета на 22. конгресу Комунистичке партије. Формулисана је као молба лењинградских радника коју је изнео партијски функционер Иван Спиридонов 30. октобра 1961. године. Тако је ситуација везана за ова два леша постала још апсурднија. Позната Лењинова ученица и следбеница бољшевика, 80-годишња Дора Лазуркина, тада је изјавила да се претходног дана „посаветовала“ са Лењином. “Стајао је испред мене као да је жив, и рекао ми је: ’Непријатно ми је да будем поред Стаљина који је задао толике бриге Партији’“.

Дора Лазуркина

Одлука се морала извршити одмах. Власти су страховале да ће неко од совјетских грађана који још увек подржавају Стаљина можда јавно реаговати или се чак побунити. Тако је 31. октобра под окриљем ноћи Стаљиново тело пренето у лабораторију испод Маузолеја, а затим изнето и сахрањено испред зидина Кремља.

Зашто баш у Ноћи вештица? Многи сматрају да је то обична коинциденција. Али 30. октобра је на архипелагу Нова Земља у Северном леденом океану тестирана Цар-бомба, најмоћније нуклеарно оружје које је икада направљено, тако да су наредног дана насловне стране свих новина писале о бомби, а премештање и сахрањивање Стаљиновог тела је прошло скоро непримећено. Није било никаквих протеста или нечег сличног, али је операција ипак држана у тајности.

„Да Стаљин више никада не устане“

Црвени трг је 31. октобра био затворен због припрема за параду која је планирана за 7. октобар, када се обележавала годишњица Октобарске револуције 1917. Маузолеј је био покривен картоном са свих страна тако да чак ни војници који су парадирали тргом нису ништа видели.

Са Стаљинове униформе скинути су сви украси и ордење, чак и златна дугмад и еполте. У изношењу и сахрани је учествовало тридесетак најоданијих (и најћутљивијих) агената КГБ-а и војних лица. Није био присутан нико од Стаљинових чланова породице и рођака. Његово тело је стављено у дрвени ковчег, поклопац је прикуцан ексерима а гроб покривен бетонском плочом. Стаљин је једини човек који је сахрањен испред зидина Кремља без опела, оркестра или почасне паљбе.

Плоча на Стаљиновом гробу

Наредног јутра је Маузолеј поново отворен, али је у њему био само Лењин. Поред тога, током ноћи је враћен оригинални монолит са једним натписом: „Л-Е-Њ-И-Н“. Испоставило се да је начелник Мошков добро урадио што га је сачувао.

Годину дана касније совјетски песник Јевгениј Јевтушенко који је увек био лојалан режиму објавио је стихове у листу „Правда“ под називом „Стаљинови наследници“ у којима је позвао совјетски народ да се заувек опрости од тиранина:

„И ја, обраћајући се нашим властима, молим их да удвоструче и утроструче стражу испред ових зидина, да Стаљин више никада не устане, а ни прошлост заједно са њим“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“