Како су се купали руски цареви

Public domain, Музеј Ермитаж
Колико често су руски цареви користили купатило? Шта су употребљавали уместо сапуна? Који руски император је први увео туш?

У 17. веку су гости из иностранства били фасцинирани великим бројем јавних и приватних парних купатила у Русији, а такође чињеницом да их је становништво веома често користило. Значи ли то да су се Европљани купали ређе него Руси? И да и не.

Јесу ли се Руси стварно купали чешће од Европљана?

Од 13. до 16. века у Европи је цветала култура купања. У сваком граду је било на десетине јавних купатила. У Бечу их је 1334. године било 26, у Франкфурту 29, у Паризу 30... Али већ у 15. и 16. веку већина јавних купатила је затворена, а Европљани се све ређе купају, укључујући и племство и чланове краљевских породица.

Било је неколико фактора који су томе допринели. Прво, у 14. веку и касније куга је преполовила становништво Европе. Црна смрт је харала деценијама, многи људи су за то време изгубили жељу да посећују јавна купатила. Друго, протестантска вера је забрањивала заједничко купање мушкараца и жена и јавно обнаживање осуђивала као грех. И најзад, главни разлог је био „ледено доба“ које је трајало од 14. до 19. века. Европске шуме су се због хладноће знатно проредиле тако да је цена дрвета нагло порасла и самим тим је купање постало веома скупо задовољство.

То није важило за Русију са њеним огромним шумама и јефтиним дрветом. Зато су се Руси купали кад год су хтели, а најмање једном недељно.

Цеђ за цара

Сваки царски дворац је имао купатила (рус. „баня“), и свако се на руском звало „мыльня“ (од глагола „мыть“ – прати, умивати). Мушке и женске одаје дворца су имале засебна купатила. Царско купатило је било пространо. Предсобље је коришћено за одмор пре и после купања. Под је био покривен свежим мирисним сеном. Њиме су били напуњени и јастуци којих је у купатилу било много на све стране.

У просторији за купање била је руска пећ у којој је загревано камење. Вода се загревала тако што је камење спуштано у велику каду у коју је затим улазио цар.

За ложење је коришћено брезово дрво, а за масажу брезове метлице. У брези има много катрана, због чега су руске „бање“ биле хипоалергене и стимулисале су имуни систем.

Цареви су понекад користили сапун, али у 17. веку је обична цеђ коришћена и за купање, а ружина водица (или понекад вода од дивље руже, тј. шипурка) за прање косе.

Када је реч о купању, царски обичаји се нису разликовали од обичаја обичног народа. Једина битна разлика је што су у царском купатилу на зиду биле иконе и крст са Распећем, док у сеоским „бањама“ тога није било, јер их је народ третирао као „нечастиво“ место.

Царско купање као церемонија

Дворац „Монплезир“, корпус са купалима.

У Европи је у 18. веку краљевско купање било помпезна церемонија. У Зимском дворцу у Русији направљен је спој руских и европских обичаја.

Још је Петар Велики приређивао такво „комбиновано“ руско-европско купање у свом дворцу Монплезир (у Петергофу близу Санкт Петербурга). Сада су отворене посете у ту „бању“, с тим што је она реновирана 1866. године. Петрова ћерка Јелисавета имала је царско купатило чију таваницу је осликао италијански сликар Антонио Перециноти.

Валентин Серов, Петар I у царском дворцу Монплезир.

У купатилу императора Александра I зидови у свим просторијама су били украшени фрескама. Ту му је био и кабинет са радним столом и другим деловима намештаја. Купатило императорке Александре (супруге Николаја Првог) имало је 40 квадратних метара, а направљено је у мавританском стилу. Коштало је 42.000 рубаља. Толика сума је била довољна да се императорском министру обезбеди плата за 20 година. Императорка је, наводно, 1834. године у тој просторији организовала велики пријем.

Едуард Петрович Гау, Купатило Александре Фјодоровне

Њен муж Николај I није волео често да се купа. На пример, он се 1833. године у својим одајама окупао 11 пута, а у парно купатило је отишао четири пута. Али зато је цар Николај I вероватно био први човек у Русији који је користио туш. Према историјским документима, он је током 1840-их у својим одајама имао орман са „кишним апаратом“ висок три метра. У орману је било 10 тушева, одозго и са страна, слично савременим купатилима са хидромасажним функцијама. Ту идеју је преузео од Енглеза када их је посетио 1844. године.

Едуард Петрович Гау, Интеријер Зимског дворца, Купатило велике кнегиње Марије Александровне.

Купатила Зимског дворца су често реновирана јер су различити императори имали различите навике. Мушка купатила су обично била у подруму, а дамска у приземљу. Александар III, који је увек истицао своје руско порекло и руске обичаје, волео је да се купа заједно са пријатељима и истомишљеницима. Његов син Николај II је наредио да се сагради мермерни базен у који је могао ући низ степенице директно из свог кабинета. Вода у базену је протицала кроз неколико филтера. „Са уживањем сам се брчкао у кади, а онда сам попио кафу и сео да прочитам досадне телеграме“, написао је он у свом дневнику 1. јануара 1896. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“