Шест ратова и конфликата у којима су Русија и Британија биле савезнице

1. Рат за аустријско наслеђе (1740-1748)

Битка код Фонтноа, 11. маја 1745. Пронађено у колекцији Музеја историје Француске у Версајском замку.

Getty Images

Када су средином 18. века Француска, Пруска и Шпанија одлучиле да одломе крупне комаде огромне Хабзбуршке империје, Велика Британија и Русија нису могле остати по страни и дозволити Паризу и Берлину да ојачају своје позиције.

Британци су се концентрисали на Француску док су се руске трупе супротставиле војсци пруског краља Фридриха Великог. Међутим, крајем рата, 1747. године, Лондон и Санкт Петербург су потписали споразум по коме је 37.000 руских војника послато у Рајнску област да се боре против Француза.

Руска и британска војна интервенција је помогла Хабзбурзима да генерално сачувају статус кво у Европи. И поред губитка неких територија они су сачували већину својих земаља и нису дозволили Пруској и Француској да се значајније прошире. Русији и Великој Британији је то изузетно одговарало.

2. Ратови коалиције (1792-1815)

Руске (или енглеске) снаге близу Бергена, Дирк Лангедијк (1748-1808).

Public domain/Getty Images

Скоро две деценије су се руска и британска империја заједно бориле против револуционарне Француске са намером да је униште и спрече ширење њених „заразних“ идеја на својим територијама. Па ипак, у овом савезништву је било и пауза, тј. периода када су две силе биле у међусобном конфликту (1800-1801) и чак у рату (1807-1812).

Трупе двеју земаља су ретко кад дејствовале заједнички. Русија је ратовала против Француза у Немачкој, Италији и на сопственом тлу, док су Британци углавном ратовали против Наполеонових трупа у Шпанији и Португалији.

Највећа заједничка енглеско-руска операција у тим ратовима изведена је 1799. године у Холандији која је била под француском окупацијом. Тада су француске трупе потукле британско-руску експедицију и њену марионетску Батавијску републику. Руси и Британци су били принуђени да се повуку. Додуше, за Британце ова операција није била потпуни фијаско јер су успели да заплене већи део Батавијске флоте.

3. Грчки рат за независност (1821-1830)

Руси у Бици код Наварина 1846, Иван Ајвазовски.

Морнаричка школа, Санкт Петербург, Русија/Getty Images

Шест година су европске силе посматрале како се Грци храбро и независно боре против Османлијског царства за своју независност. Подржавали су устанике морално и дипломатски али се нису мешали у конфликт.

Међутим, када су Османлије 1826. године помоћу својих египатских вазала окупирале већи део грчке територије и када је грчки отпор био на ивици слома, Русија, Француска и Велика Британија су интервенисале.

У морској бици код Наварина 20. октобра 1827. године удружена руско-британско-француска флота је потпуно уништила Османлијско-египатске снаге које су изгубиле преко 60 бродова. Ова победа је значајно помогла Грцима да три године касније прославе своју победу.

4. Боксерски устанак (1899-1901)

Представници немачких, британских, француских, италијанских, америчких и руских трупа које су се ујединиле да угуше Боксерски устанак у Кини (Пекинг).

Getty Images

Крајем 19. века Кина је била у тешком периоду своје историје. У технолошком и економском смислу је заостајала за великим силама које су од ње направиле полуколонију.

Кинези су одговорили Боксерским устанком. Ова масовна побуна против стране интервенције била је праћена бруталним убиствима Европљана и хришћана, и спаљивањем храмова и амбасада.

Да би спасле ситуацију Велике силе су формирале такозвану Алијансу осам нација у којој су поред Велике Британије и Русије били Јапан, Немачка, САД, Италија, Аустроугарска и Француска. Савезници су угушили устанак, после чега је Кина доведена у још очајнији и зависнији положај.

5. Први светски рат (1914-1918)

Савезничке заставе у Првом светском рату.

Getty Images

Почетком 20. века Русија, Француска и Велика Британија су превазишле (или су бар покушале да превазиђу) своје несугласице како би се заједно супротставиле све јачем Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.

Тројна антанта првобитно није формирана као војна алијанса ради заједничке одбрана него више као савез држава које се придржавају истог вектора спољне политике. Међутим, током Првог светског рата то је постао моћан војни савез са преко 20 земаља-чланица.

Неуспела интервенција ове алијансе у Русији и њена неуспела подршка Белог покрета против Совјета била је последња већа акција Антанте. Алијанса се убрзо после тога распала. Француска и Велика Британија су сачувале своје савезничке односе, али овога пута без Русије.

6. Други светски рат (1939-1945)

Енглески и руски војници после сусрета на обали Балтичког мора у Визмару, Немачка, 3. мај 1945.

Getty Images

Када је 22. јуна 1941. године нацистичка Немачка кренула у операцију „Барбароса“ против Советског Савеза, британски лидер Винстон Черчил је одржао говор обећавши Русији и руском народу „сваку техничку или економску помоћ“ коју Велика Британија може да пружи и која би им могла бити од користи.

Хладни предратни односи двеју земаља замењени су дубоком сарадњом која је трајала четири године. Велика Британија је интензивно помагала Совјетском Савезу у оквиру Закона о зајму и најму. Ове две земље су 1941. заједнички окупирале Иран који је био наклоњен Немачкој и заједно су се бориле против немачке морнарице и немачког ваздухопловства у Северном леденом океану.

Код Визмара су 3. маја 1945. СССР и Велика Британија организовали свој сопствени „Дан Елбе“, када је британска Друга армија успоставила контакт са совјетским Трећим гардијским тенковским корпусом. После Другог светског рата односи двеју земаља су се брзо погоршали. Почело је доба Хладног рата.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.