Шест ратова и конфликата у којима су Русија и Британија биле савезнице

1. Рат за аустријско наслеђе (1740-1748)

Када су средином 18. века Француска, Пруска и Шпанија одлучиле да одломе крупне комаде огромне Хабзбуршке империје, Велика Британија и Русија нису могле остати по страни и дозволити Паризу и Берлину да ојачају своје позиције.

Британци су се концентрисали на Француску док су се руске трупе супротставиле војсци пруског краља Фридриха Великог. Међутим, крајем рата, 1747. године, Лондон и Санкт Петербург су потписали споразум по коме је 37.000 руских војника послато у Рајнску област да се боре против Француза.

Руска и британска војна интервенција је помогла Хабзбурзима да генерално сачувају статус кво у Европи. И поред губитка неких територија они су сачували већину својих земаља и нису дозволили Пруској и Француској да се значајније прошире. Русији и Великој Британији је то изузетно одговарало.

2. Ратови коалиције (1792-1815)

Скоро две деценије су се руска и британска империја заједно бориле против револуционарне Француске са намером да је униште и спрече ширење њених „заразних“ идеја на својим територијама. Па ипак, у овом савезништву је било и пауза, тј. периода када су две силе биле у међусобном конфликту (1800-1801) и чак у рату (1807-1812).

Трупе двеју земаља су ретко кад дејствовале заједнички. Русија је ратовала против Француза у Немачкој, Италији и на сопственом тлу, док су Британци углавном ратовали против Наполеонових трупа у Шпанији и Португалији.

Највећа заједничка енглеско-руска операција у тим ратовима изведена је 1799. године у Холандији која је била под француском окупацијом. Тада су француске трупе потукле британско-руску експедицију и њену марионетску Батавијску републику. Руси и Британци су били принуђени да се повуку. Додуше, за Британце ова операција није била потпуни фијаско јер су успели да заплене већи део Батавијске флоте.

3. Грчки рат за независност (1821-1830)

Шест година су европске силе посматрале како се Грци храбро и независно боре против Османлијског царства за своју независност. Подржавали су устанике морално и дипломатски али се нису мешали у конфликт.

Међутим, када су Османлије 1826. године помоћу својих египатских вазала окупирале већи део грчке територије и када је грчки отпор био на ивици слома, Русија, Француска и Велика Британија су интервенисале.

У морској бици код Наварина 20. октобра 1827. године удружена руско-британско-француска флота је потпуно уништила Османлијско-египатске снаге које су изгубиле преко 60 бродова. Ова победа је значајно помогла Грцима да три године касније прославе своју победу.

4. Боксерски устанак (1899-1901)

Крајем 19. века Кина је била у тешком периоду своје историје. У технолошком и економском смислу је заостајала за великим силама које су од ње направиле полуколонију.

Кинези су одговорили Боксерским устанком. Ова масовна побуна против стране интервенције била је праћена бруталним убиствима Европљана и хришћана, и спаљивањем храмова и амбасада.

Да би спасле ситуацију Велике силе су формирале такозвану Алијансу осам нација у којој су поред Велике Британије и Русије били Јапан, Немачка, САД, Италија, Аустроугарска и Француска. Савезници су угушили устанак, после чега је Кина доведена у још очајнији и зависнији положај.

5. Први светски рат (1914-1918)

Почетком 20. века Русија, Француска и Велика Британија су превазишле (или су бар покушале да превазиђу) своје несугласице како би се заједно супротставиле све јачем Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.

Тројна антанта првобитно није формирана као војна алијанса ради заједничке одбрана него више као савез држава које се придржавају истог вектора спољне политике. Међутим, током Првог светског рата то је постао моћан војни савез са преко 20 земаља-чланица.

Неуспела интервенција ове алијансе у Русији и њена неуспела подршка Белог покрета против Совјета била је последња већа акција Антанте. Алијанса се убрзо после тога распала. Француска и Велика Британија су сачувале своје савезничке односе, али овога пута без Русије.

6. Други светски рат (1939-1945)

Када је 22. јуна 1941. године нацистичка Немачка кренула у операцију „Барбароса“ против Советског Савеза, британски лидер Винстон Черчил је одржао говор обећавши Русији и руском народу „сваку техничку или економску помоћ“ коју Велика Британија може да пружи и која би им могла бити од користи.

Хладни предратни односи двеју земаља замењени су дубоком сарадњом која је трајала четири године. Велика Британија је интензивно помагала Совјетском Савезу у оквиру Закона о зајму и најму. Ове две земље су 1941. заједнички окупирале Иран који је био наклоњен Немачкој и заједно су се бориле против немачке морнарице и немачког ваздухопловства у Северном леденом океану.

Код Визмара су 3. маја 1945. СССР и Велика Британија организовали свој сопствени „Дан Елбе“, када је британска Друга армија успоставила контакт са совјетским Трећим гардијским тенковским корпусом. После Другог светског рата односи двеју земаља су се брзо погоршали. Почело је доба Хладног рата.