Сељаци, интелектуалци и следбеници прогоњених верских секти: Како су Руси преплавили САД

Руски емигранти су присутни у САД од оснивања ове државе. Према резултатима првог америчког пописа из 1790. године, њихов број је тада премашио 10.000.

Сваки социјални или политички потрес у Руској империји изазвао је масовну емиграцију у иностранство. Више слободе и бољи живот у САД су тражили и Пољаци после гушења пољских устанака, и Јевреји, и Јермени, и наравно, Руси. Међу емигрантима је било и сељака, и интелектуалаца, и многобројних следбеника верских секти које су у Русији биле гоњене.

Током пола века, од 1820. до 1870, у САД је пристигло само 7.550 житеља Русије, али је зато у наредном периоду њихов број нагло порастао. Пописом становништва 1920. године установљено је да је 392.049 грађана САД рођено у Русији.

Број политичких емиграната у САД је знатно порастао када је у другој половини 19. века Русија ушла у фазу политичких борби и тероризма. Руски политички емигранти обузети идејама о дизању револуције заједно са истомишљеницима из Немачке и Италије одиграли су врло велику улогу у ширењу радикалних, анархистичких и левичарских идеја у САД. Ема Голдман и Александар Беркман, тадашњи водећи амерички идеолози анархизма, водили су порекло из Литваније која је тада била део Руске империје.

Слом револуције 1905. године додатно је подстакао руске револуционаре да емигрирају у САД. У Њујорку је 1908. основан Савез руских радника, једно од највећих и најутицајнијих политичких удружења руских емиграната. Ова организација је активно пропагирала анархистичке идеје.

Крајем 1910-их радикални покрет у САД, у коме су Руси имали значајну улогу, био је толико снажан да је целу земљу обузео такозвани „црвени страх“. Американци су се уплашили да ће и њихова земља постати поприште бунта сличног бољшевичкој револуцији 1917.

Услед тога су америчке власти почеле са масовним хапшењем „анархо-комуниста“ по целој земљи. Такозваним Палмеровим хапшењима током 1919-1920. руководио је јавни тужилац А. Мичел Палмер заједно са својим сарадником Едгаром Хувером, будућим првим шефом ФБИ. Писац Иван Окунцов, руски емигрант у САД, у својој књизи „Руски имигранти у Северној и Јужној Америци“ написао је следеће: „Русима је живот постао несносан после Палмерових хапшења. Сумњало се у сваког руског емигранта, независно од његових политичких ставова. Руси су без икаквог повода добијали отказе у фабрикама“.

Депортовано је на хиљаде људи. Путнички брод USAT Buford са 249 ухапшених радикала испловио је из њујоршке луке 21. децембра 1919. и послат је у Совјетски Савез као „божићни поклон Лењину и Троцком“. Голдманова и Беркман су били на тој „Совјетској барци“, како је штампа назвала овај брод.

Са друге стране, руску емиграцију у САД током прве половине 20. века нису чинили само револуционари. После револуције 1917. године многи сликари, песници, писци и научници били су принуђени да напусте Русију и настане се у Северној Америци. Ови такозвани „бели емиграни“ знатно су поправили првобитни утисак који су Американци стекли о Русима.

Током 1920-их су посебно дошли до изражаја еминентни представници руске културе у САД којима је Америка постала друга отаџбина (на пример, познати композитор Сергеј Рахмањинов и сликар Николај Рерих). Они су организовали успешне балетске, оперске и позоришне представе, као и сликарске изложбе.

Поред културе, Руси су дали значајан допринос и америчкој науци. У САД су живели врсни руски научници, на пример пионир авијације Игор Сикорски и Владимир Зворикин који је развијао телевизијску технику. Они су такође помогли америчком друштву да заборави некадашњу русофобију. Макар до почетка Хладног рата...