Руски емигранти су присутни у САД од оснивања ове државе. Према резултатима првог америчког пописа из 1790. године, њихов број је тада премашио 10.000.
Global Look Press
Сваки социјални или политички потрес у Руској империји изазвао је масовну емиграцију у иностранство. Више слободе и бољи живот у САД су тражили и Пољаци после гушења пољских устанака, и Јевреји, и Јермени, и наравно, Руси. Међу емигрантима је било и сељака, и интелектуалаца, и многобројних следбеника верских секти које су у Русији биле гоњене.
Getty Images
Током пола века, од 1820. до 1870, у САД је пристигло само 7.550 житеља Русије, али је зато у наредном периоду њихов број нагло порастао. Пописом становништва 1920. године установљено је да је 392.049 грађана САД рођено у Русији.
Библиотека Конгреса
Број политичких емиграната у САД је знатно порастао када је у другој половини 19. века Русија ушла у фазу политичких борби и тероризма. Руски политички емигранти обузети идејама о дизању револуције заједно са истомишљеницима из Немачке и Италије одиграли су врло велику улогу у ширењу радикалних, анархистичких и левичарских идеја у САД. Ема Голдман и Александар Беркман, тадашњи водећи амерички идеолози анархизма, водили су порекло из Литваније која је тада била део Руске империје.
Global Look Press
Слом револуције 1905. године додатно је подстакао руске револуционаре да емигрирају у САД. У Њујорку је 1908. основан Савез руских радника, једно од највећих и најутицајнијих политичких удружења руских емиграната. Ова организација је активно пропагирала анархистичке идеје.
Библиотека Конгреса
Крајем 1910-их радикални покрет у САД, у коме су Руси имали значајну улогу, био је толико снажан да је целу земљу обузео такозвани „црвени страх“. Американци су се уплашили да ће и њихова земља постати поприште бунта сличног бољшевичкој револуцији 1917.
Библиотека Конгреса
Услед тога су америчке власти почеле са масовним хапшењем „анархо-комуниста“ по целој земљи. Такозваним Палмеровим хапшењима током 1919-1920. руководио је јавни тужилац А. Мичел Палмер заједно са својим сарадником Едгаром Хувером, будућим првим шефом ФБИ. Писац Иван Окунцов, руски емигрант у САД, у својој књизи „Руски имигранти у Северној и Јужној Америци“ написао је следеће: „Русима је живот постао несносан после Палмерових хапшења. Сумњало се у сваког руског емигранта, независно од његових политичких ставова. Руси су без икаквог повода добијали отказе у фабрикама“.
Getty Images
Депортовано је на хиљаде људи. Путнички брод USAT Buford са 249 ухапшених радикала испловио је из њујоршке луке 21. децембра 1919. и послат је у Совјетски Савез као „божићни поклон Лењину и Троцком“. Голдманова и Беркман су били на тој „Совјетској барци“, како је штампа назвала овај брод.
Библиотека Конгреса
Са друге стране, руску емиграцију у САД током прве половине 20. века нису чинили само револуционари. После револуције 1917. године многи сликари, песници, писци и научници били су принуђени да напусте Русију и настане се у Северној Америци. Ови такозвани „бели емиграни“ знатно су поправили првобитни утисак који су Американци стекли о Русима.
Getty Images
Током 1920-их су посебно дошли до изражаја еминентни представници руске културе у САД којима је Америка постала друга отаџбина (на пример, познати композитор Сергеј Рахмањинов и сликар Николај Рерих). Они су организовали успешне балетске, оперске и позоришне представе, као и сликарске изложбе.
Getty Images
Поред културе, Руси су дали значајан допринос и америчкој науци. У САД су живели врсни руски научници, на пример пионир авијације Игор Сикорски и Владимир Зворикин који је развијао телевизијску технику. Они су такође помогли америчком друштву да заборави некадашњу русофобију. Макар до почетка Хладног рата...
Getty Images