Јермак, легендарни козак који је освојио Сибир

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
Јермак је кренуо у Сибир због новца – и ушао у легенду! Да ли је он заиста заповедао „демонима“? Да ли му је заиста поклон Ивана Грозног дошао главе?

У далекој-предалекој галаксији кан Кучум би вероватно био неки Дарт Сит. Окрутан, лукав и неухватљив, овај човек никада није побеђен у двобоју нити заробљен, иако је у силовитом налету руске војске изгубио брата, два сина и два унука. Са једне стране, он је нехотице изазвао руску експанзију у Сибиру, а са друге, он је убио Јермака, првог освајача Сибира.

Човек без прошлости

А какав је био Јермак, први освајач Сибира? „Врло храбар, човечан, знаменит и пун храбрости, мало спљоштеног лица са тамном брадом, средњег раста, снажно грађен, широких рамена“ – то је једини сачувани Јермаков опис који је саставио Семјон Ремезов (1642-1721) из Тобољска. Семјонов отац је познавао Јермакове саборце који су са њим освајали Сибир, и они су тако описали свога чувеног атамана. Али то је отприлике све што се зна о Јермаку. Чак се и његово право име још увек доводи у питање, а не зна му се тачно ни место ни година рођења. Опште је мишљење да се родио негде око 1532. године у Архангелској области.

ЛЕГЕНДА:

Стара уралска легенда гласи да је Јермак био чаробњак који је демоне држао као слуге: „Њих је користио када није имао довољно људи“.

ИСТИНА:

Руско предање је Јермаку приписало натприродне способности поштујући га због његових вештина и његових сабораца, као и због чињенице да је са свега око 500 људи покорио Сибирски канат.

Кад се каже да је Јермак био козак, не мисли се на његову националност или место рођења. Козаци су у 17. веку били људи који су бранили границе Русије, а нису били племићи нити су служили у армији.

Јермак је био искусни четовођа у Ливонском рату, у коме је предводио чету од стотину козака. Он је 1581-1582. бранио Псков и учествовао у неким другим биткама, да би 1582. завршио службу у војсци Московског цара и упутио се на исток према Уралу. Зашто?

Преко Урала у Сибир

Кан Кучум је 1563. убио сибирског кана Једигера и заузео његову земљу. Сибирски Татари су Кучума третирали као страног завојевача. Кучумова владавина је била окрутна и деспотска са много погубљења и тешких пореза. За разлику од Једигера, Кучум је одбио да плаћа данак Ивану Грозном.

Кучумова војска је често узнемиравала трговце из породице Строганов, који су се обогатили на производњи соли. Поседовали су неколико мајдана соли на Уралу. Кучумови Татари су нападали и пљачкали села породице Строганов и одводили Русе у ропство. Тада су Строганови унајмили Јермака и његову козачку дружину да им бране територију. Јермак је дошао са 540 козака и крајем 1582. кренуо у своје путовање из града Орела¸ који је био седиште породице Строганов на Уралу.

Јермакови одреди су пловили у борбеним чамцима пуним муниције и провијанта. Кроз шуме су се пробијали крчећи пут секирама и носећи чамце на раменима. Речним путевима су брзо прешли Урал и ушли на територију Сибирског каната.

За све то време су одбијали нападе Кучумове војске на челу са Маметкулом, Кучумовим синовцем и главним војсковођом. Јермакова дружина је била толико јака да је лако савладала лоше наоружане и споре Татаре. У бици на Чувашевом рту Татари су први пут у животу видели ватрено оружје и брзо су се разбежали у великом страху. Маметкул је једва умакао, а Кучум је морао да бежи из Кашлика, своје престонице.

Смрт победника

Често се истиче да је Иван Грозни сам послао Јермака да освоји Канат. Међутим, када је сазнао да је Јермак са својим одредима стварно заузео Сибирски канат, Иван Грозни се успаничио. Ливонски рат је још трајао и то не баш најбоље по Москву, те би евентуални рат против Кучума, који је могао избити услед Јермакових потеза, био један од најгорих могућих догађаја у том тренутку.

Цар Иван је написао Строганову писмо са захтевом да одмах пошаље Јермака назад, али је тада Јермак већ заузео Кашлик и послао Ивану Грозном свог друга, атамана Ивана Кољца, да га обавести о том подвигу. Сазнавши да је Кашлик заузет цар се ипак обрадовао Јермаковом успеху, послао му награду и наредбу да се без одлагања врати кући!

ЛЕГЕНДА:

Када је сазнао да је Јермак освојио Сибир, Иван Грозни се орасположио и послао му два скупоцена панцирна оклопа.

ИСТИНА:

Цар Иван IV јесте наградио Јермака, али му је послао новац и скупе „хаљине“, а не панцирни оклоп.

Јермак се, међутим, није вратио. После извесног времена се смањио број људи у његовој дружини. Његови другови атамани су побијени. Са одредом од 50 војника Јермак је 6. августа 1585. године кренуо у извиђање. Татари су их напали на спавању. У том нападу је Јермак убијен. Малобројни преживели козаци су се вратили на руску територију.

ЛЕГЕНДЕ О ЈЕРМАКОВОЈ СМРТИ:

1) Јермакову смрт је изазвао панцирни оклоп који му је послао Иван Грозни. У нападу Татара Јермак је почео да бежи и покушао да доплива до чамца својих сабораца али га је тежак панцир одвукао на дно.

2) Неколико дана касније је татарски рибар пронашао Јермаково тело у води. Сибирски Татари су се окупили да виде тело окрутног атамана. Изболи су га копљима, а из њега је крв текла као да је живо. После тога Јермаково тело није иструлило. Фасцинирани Татари су указали поштовање Јермаку као да је из владарског рода и сахранили га по свечаном обреду.

ИСТИНА:

Нису познате околности Јермакове смрти. Не зна се ни где му је гроб, ни да ли је уопште имао гроб.

Војску кана Кучума је 1598. коначно потукао руски војсковођа Андреј Војејков. Побијени су Кучумов брат, синови и унуци, а Кучум је успео да побегне у степу. Није познато време и место његове смрти.