Николај Кобељков је рођен 1851. године без екстремитета, највероватније због синдрома конгениталног поремећаја непознатог порекла. Био је 14. дете у богатој породици губернатора Вознесенска, града у Уралским планинама. Могао је да користи само патрљак на месту десне руке, али је испољио невероватну вољу и научио да се сам облачи и храни.
Током 1880-их је Џејмс Џилингам, произвођач протеза руку и ногу, видео Кобељкова у Европи и описао га. Између осталог је истакао да Кобељков има „зачетке ногу, једно бедро му је дуго шест инча, друго око два инча дуже. Уместо десне руке је имао само избочину конусног облика, а уместо леве округлу кост“.
Николај је био сналажљив од најранијег детињства. Научио је да пише држећи оловку између главе и патрљка руке, а са 18 година је радио као писар. „Он седне за сто, стави перо између образа и патрљка руке, и пише. Рукопис му је био леп, читак, послован. На исти начин је помоћу образа и рамена радио и већину других ствари, од којих му је по свему судећи најтеже било да самостално узима храну“, написао је касније Џилингам.
Да није био неизмерно позитиван и оптимистички настројен, Николај вероватно не би имао тако невероватну каријеру. Није имао екстремитете, али је имао изузетно велику телесну снагу тако да се могао усправити без ичије помоћи , могао је да хода на патрљцима ногу, па чак и да подиже терет! Иако је био инвалид, Николај је био веома привлачан јер је био увек добро расположен и имао савршене аристократске манире.
Власник једног циркуса му је 1870. године понудио наступ у Санкт Петербург. Његова тачка је била једноставна, али фасцинантна.
„Он овако увлачи конац у иглу: узме иглу устима, забоде је у јакну, затим узме конац устима и провуче кроз ушице. Највеће чудо је да он пуни пиштољ, нишани у упаљену свећу и хицем гаси пламен“.
На гостовању у Бечу Николај је срео Ану Вилферт, рођаку власника забавних објеката у бечком парку Пратер, где је Николај једном наступао. Ана се 1876. године удала за њега и придружила му се у наступима као асистенткиња.
Родила му је једанеасторо деце. Неколико деце је рођено на гостовањима циркуса. Шесторо је преживело без икаквих проблема везаних за очеву аномалију.
Кобељков је често наступао под псеудонимом Румпфменч (Rumpfmensch, „човек без руку и ногу“). Он је 1880. године осмислио своју сопствену тачку у којој је најупечатљивији моменат био његов излазак из кавеза са лавом.
Гостовао је по Европи, а 1882. и у САД. У путовањима није губио време. Научио је италијански, енглески, мађарски и чешки, а одраније је знао француски и немачки. Неколико монарха је посматрало његове наступе. Међу њима су били руски цар Александар III, кајзер Вилхелм II, краљица Вилхелмина од Холандије и аустријски престолонаследник, принц Рудолф.
Кобељков је 1901. скупио довољно новца да од женине родбине купи парцелу у бечком парку Пратер. Николај је наложио да се на том месту направи велодром и тобоган. То му је доносило зараду али је он и даље одлазио на гостовања са циркусом. Како му је које дете стасало придруживало му се на тим гостовањима.
Када му је жена Ана умрла 1912. од можданог удара Николај је престао да наступа у циркусу и настанио се у Бечу, где се са двоје деце и унуцима бавио бизнисом.
Умро је 1933. у 82. години. Сахрањен је на Централном гробљу у Бечу. Николајеви објекти у забавном парку доносили су његовим потомцима приход све до 1970-их.
Такође прочитајте! Сељаци, интелектуалци и следбеници прогоњених верских секти: Како су Руси преплавили САД
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
