Шта је Махатма Ганди научио од руског писца Лава Толстоја

Александар Красавин/Sputnik; Getty Images
Махатма Ганди и Лав Толстој сврставају се међу највеће умове човечанства. Лично се нису никада срели, али су се годину дана дописивали док је Ганди још био млад и непознат активиста. Значај те њихове преписке уопште није за потцењивање.

„Највећи апостол ненасиља кога је изродило наше доба“ и „велики учитељ кога сам ја дуго сматрао једним од својих узора“ – тако је Мохандас Карамчад Ганди (1869-1948) описао Лава Толстоја (1828-1910). Ова два велика представника својих народа рођена су у различитим периодима и припадали су различитим генерацијама. Млади и још увек непознати Ганди тражио је мудрост у стваралаштву тада већ чувеног Лава Толстоја.

Како је касније изјавио будући лидер индијског покрета ненасилног отпора, на њега су снажно утицала дела руског писца и филозофа. „Толстојево ’Царство Божије је у вама’ ме је фасцинирало. То је на мене оставило неизбрисив утисак. У поређењу са овом књигом и независношћу мишљења, дубоком етиком и истинољубивошћу у њој, све остале књиге су ми изгледале бледо и безначајно“, написао је Ганди.

Живот на фарми: Ганди (доле десно) са сарадницима Албертом Вестом (седи, горе лево) и Херманом Каленбахом (са псом) на „Толстојевој фарми“, Јужна Африка.

Два велика ума Русије и Индије дошла су у додир 1909. године. Цела прича је почела у децембру 1908. године када је припадник антибританског револуционарног покрета у Индији Таракнат Дас написао Лаву Толстоју писмо са молбом да овај подржи независност Индије од британске колонијалне управе. Толстој је тада већ био један од најпознатијих представника руске културе. Одговорио је дугачким текстом под насловом „Писмо Хиндусу“, које је Дас затим објавио у индијском часопису „Слободни Хиндустан“. Укратко, Толстојева порука је била да је принцип љубави једини пут којим индијски народ треба да се ослободи од Британаца.

„Не противите се злу, али ни сами не учествујте у злу – у насилничким поступцима администрације, суда, порезника, и, што је најважније, војске, и нико на свету вас неће поробити“, написао је он.

Тај текст је из руке у руку 1909. године стигао до младог Гандија који је тек почињао каријеру као активиста. Ганди је написао Толстоју писмо са молбом да „Писмо Хиндусу“ објави и у свом часопису „Индијски Став“ у Јужној Африци. Размена мишљења је прерасла у преписку која је трајала годину дана све до Толстојеве смрти 1910. (интегрални текст преписке је доступан овде).

Толстој је већ деценијама трагао за одговорима на најважнија животна питања па је у тим писмима неке идеје поделио са Гандијем. У последњим даним живота руски мислилац је писао Гандију о томе како је човечанство навикло на доминацију лажних принципа. По његовим речима, људска цивилизација је хиљадама година живела и кретала се путем насиља као главног принципа који обезбеђује опстанак. Међутим, такав начин живота је неспојив са далеко природнијим законом љубави.

„Што дуже живим, поготово сада, када јасно осећам да се приближава смрт, имам снажнију побуду да изразим оно што осећам јаче од свега другога и што по мом мишљењу има огроман значај, а то је да оно што називамо одбацивањем сваког противљења путем силе заправо није ништа друго до учење о закону љубави које није искварено софизмима. Љубав, или другим речима, тежња људских душа ка јединству и покорност једних пред другима која из те тежње проистиче, најузвишенији је и, штавише, једини закон живота који је сваком човеку познат и свако га осећа у дубини свога срца (што најјасније сагледавамо код деце), и познаје га све док не буде увучен у лажљиву мрежу овоземаљских мишљења... Свака примена силе је неспојива са љубављу“.

Толстојева филозофија је толико инспирисала Гандија да су он и његов пријатељ Херман Каленбах своју фарму у Јужној Африци назвали по руском писцу. Житељи „Толстојеве фарме“ сами су себи обезбеђивали све што им је било потребно за живот. Своја тела су упошљавали тешким физичким радом док им је ум био обузет идеалима истине, љубави, непоседовања, ненасиља и чедности. Искуство стечено на „Толстојевој фарми“ касније је помогло Гандију у његовом покрету Свадеши заснованом на приципу коришћења робе произведене у сопственој земљи.

Махатма Ганди упреда памук. Индија, 1910.

Идеја о тешком физичком раду била је резултат Толстојевог убеђења да се циљ људског живота састоји у пожртвованом раду за друге. Он се и сам у пракси придржавао овог принципа – обрађивао је земљу и правио сам себи чизме. Поред тога, Толстој је био и један од најугледнијих заштитника права сељака оног времена, па је чак на свом имању отворио и школу за сеоску децу.

„Нема сумње да је гроф Толстој дубоко утицао на њега (Гандија)“, написао је касније Џозеф Док у Гандијевој биографији. „Стари руски реформатор је због једноставног начина живота, храбрих изјава и природе његовог учења о рату и раду нашао у Господину Гандију искреног ученика“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“