Гардарики, Сарматија и Тартарија: Које називе је Русија имала у прошлости?

Кнез Дмитриј се одмара после битке, минијатура, 17. век, Државни историјски музеј, Москва, Русија

Global Look Press
Звали су је „Земља градова“, „Паклена земља“, „Земља Сармата“... И како још?

Да не буде забуне, није реч о мистичним царствима из прошлости попут Хипербореје из грчке митологије или Руског каганата – држава које постоје вероватно само у уобразиљи појединих историчара. Ово су називи које су други народи или државе дали Русији и Русима пре него што се усталио садашњи назив.

1. Гардарики

 Улица у Китај Городу. Почетак 17. века, 1900. Васњецов

Гардарики је назив који су у 12. и 13. веку користили Скандинавци на северу Европе када су говорили о северним руским земљама, углавном о Новгородској области. Буквално значење речи „гардарики“ је „земља тврђава (градова)“, што значи да су због обиља градова и насеља руске територије уливале страхопоштовање Скандинавцима, који су били добро развијени и много су путовали.

2. Сарматија

Сарматски војници, Ношње свих народь (1882), аутор Алберт Кречмер, сликар и костимограф Краљевског дворског театра, Берин и др Карл Рорбах.

Сармати су били народ иранског порекла. Њихове државе су у старој Европи доживеле процват од 5. века пре нове ере до 4. века нове ере. Сарматска територија је захватала садашњу централну и југоисточну Украјину, југ Русије, руско Поволжје и подручја јужног Урала. Отприлике у 4. веку наше ере Сармати су се заједно са Готима „скрасили“ у западној римској империји и асимиловали се.

Фрагмент Валдземилерове карте, Сарматија.

Стари Грци и Римљани су речју Сарматија означавали готово све земље источно у односу на њих и северно у односу на Црно и Каспијско море. Тај термин је у Европи коришћен све до 15. века, када су Руси већ били познати као засебан народ.

3. Тартарија

 Валдземилерова карта из 1507. године. На овој мапи је први пут Америка приказана одвојено од Азије. Сачувана је само једна копија карте и њу је Библиотека Конгреса САД купила 2001. године за 10 милиона долара.

Термин „Тартарија“ потиче од етнонима Татари. Постао је популаран у Европи после најезде Џингис-кана и његове армије. Друго „р“ се појавило због асоцијације са речју „тартар“, што је назив за пакао у грчкој митологији. У 12. и 13. веку измишљена реч „Тартари“ (уместо Татари) коришћена је као назив за Татаре, Монголе и практично све народе Истока, од Каспијског мора до Тихог океана.

Фрагмент Валдземилерове карте, Татарија.

Термин „Тартарија“ се често користио за обележавање Русије у 15. и 16. веку. На пример, Валдземилерова мапа је била једна од првих карата са тачно унетим географским дужинама и ширинама, и прва штампана карта света у којој је коришћен назив „Америка“. У њој су делови руске територије обележени као „Тартарија“. Овај термин је коришћен све до 19. века, када су на аутентичним, научно заснованим картама суверене државе означене њиховим званичним називима.

4. Велика кнежевина московска

Велика кнежевина московска и Русија нису биле једно исто. Чак и у време татарско-монголске најезде од 13. до 15. века руски кнезови су управљали својим кнежевинама које су често ратовале једна против друге. Временом је Московска кнежевина постала најмоћнија и најбоље организована у политичком смислу. Предвођена храбрим и виспреним кнезовима, она је преузела водећу улогу у ослобођењу од татарског јарма.

Московски кнез Димитрије Донски.

Кнез Димитрије Донски је победио у Куликовској бици 1380. године. Он је био први московски владар који је себи доделио титулу великог кнеза.

Велики московски кнез Иван Велики, или Иван Трећи, користио је атрибуте царске власти и себе називао царем. Током његове владавине у Москви је крајем 15. и почетком 16. века основана руска држава. Укинуте су унутрашње границе и усвојен је јединствени кодекс закона који се морао поштовати у целој земљи.

Иван IV Грозни, унук Ивана Великог, био је први цар Руске царевине, која је 1721. године прерасла у Руску империју.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“