6 руских престоница: Где је било срце Русије кроз векове

Getty Images
Свако зна да је данашња престоница Русије Москва, али мало коме је познато који су још градови некада суверено владали руском земљом. Ово је прича о руским престоницама кроз векове.

(Стара) Ладога

Данас је Стара Ладога мало село у Лењинградској области, али некада се ту налазила престоница Русије. Додуше, Ладога се није дуго дичила владарским статусом и у њему је уживала само две године (од 862. до 864. године).

 Према древним летописима, 862. године у Ладогу је стигао легендарни варјашки (скандинавски) владар Рјурик. Ова година се зато најчешће узима за годину оснивања руске државе, с обзиром да је Рјурик био први познати владар руске земље. Према легенди, Словени су га замолили да предводи њихова племена, јер „међу њима није било реда”.

Ладога је била важна станица на чувеном варјашком трговачком путу који је водио све до Константинопоља. Петар Велики је касније основао ново насеље са истим именом, па је Ладога тада постала Стара Ладога.

Новгород

Новгород (Велики Новгород) је још једно важно стајалиште на истом трговачком путу. Према неким изворима, Рјурик је у Новгород дошао после Ладоге, док други извори тврде да је то била његова прва престоница по доласку из Скандинавије.

Новгород је био срце младе руске државе неколико деценија, све до 882. године. Рјуриков наследник, Олег, владао је овим градом као кнез од 879. године. Према неким летописним изворима, Олег је био Рјуриков брат који је преузео власт после његове смрти.

Кијев

Олегу се приписује да је престоницу  руске државе 882. године пребацио из Новгорода у Кијев у покушају да прошири територију своје кнежевине. Кијев се такође налазио на трговачком путу Варјага и, како је Олег путовао низ Дњепар, наметао је своју власт племенима која су живела уз реку. У то доба Кијевом су заједно са Олегом владала још двојица скандинавских кнежева, али он их је намамио изван града и убио.

Олег је од Кијева начинио своју престоницу и на тај начин ујединио два најмоћнија центра у земљи. Зато га неки сматрају за истинског оснивача  Русије. Кијев је постао политички и економски центар земље која је касније добила назив Кијевска Русија. За време владавине кнеза Владимира (који је крајем 10. века примио хришћанство) Кијев је постао и религијски центар.  

Владимир

Значај Кијева почиње да опада средином 12. века. Кнез Јуриј Долгоруки из Суздаља носио је титулу великог кијевског кнеза целог живота, мада је само неколико година владао у овом граду. А његов син Андреј Богољупски, када је успео поново да освоји Кијев, варварски га је опљачкао и напустио.

Није желео ту да пребаци своју резиденцију. Остао је на северу земље, у граду Владимиру, новом срцу древне Русије. Кијев је додатно ослабио после монголских освајања у 13. веку. Монголи су покорили руске кнежевине и признали супериорни положај Владимира над осталим руским градовима.

Москва

Уздизање Москве од малог града који је основао Јуриј Долгоруки у кнежевини Владимир-Суздаљ до главног руског града трајало је 200 година. Од краја 13. века московски кнежеви су почели да шире своју територију. Преузели су титулу великог кнеза од Монгола како би даље ојачали власт над земљом.

Москвом је у то доба владао Дмитриј Донски који је 1380. године титулу великог кнеза прогласио за наследну титулу московских кнежева. Москва је од тог момента постала престоница Московске кнежевине.  Средином 16. века Иван Грозни се прогласио за цара и изабрао Москву за престоницу руског царства.

Санкт Петербург и поново Москва

Петар Велики је 1712. године одлучио да престоницу измести из Москве у Санкт Петербург, неколико година уочи оснивања руске империје.

Петербург је био главни град Русије све до пропасти царства у револуцији 1917. године. Бољшевици су 1918. године престоницу вратили у Москву из страха од стране инвазије. Тако да се следеће године навршава 100 година откако је Москва коначно постала неприкосновени центар Русије. 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: