Надомак најстаријег московског бедема: Здање прве руске штампарије

Зграда је подигнута по наредби Ивана Грозног 1553. године и постала је колевка руског издаваштва. Прва књига која је издата у Русији са познатим датумом био је „Апостол“ (Дела апостолска и Апостолске посланице за читање на богослужењу). Одштампали су га 1564. године у државној штампарији Иван Фјодоров (отац источнословенске штампане речи) и Петар Мстиславец (белоруски штампар).

Током Смутног доба 1611. године штампарија је скоро до темеља изгорела, а затим је поново подигнута 1620. године.

Први руски часопис „Ведомости“ такође је штампан овде 1703. године за време Петра Великог.

У просторијама некадашње централне штампарије сада је смештен Московски државни Институт за историју и архиве.

Лав и једнорог на фасади Московске штампарије симболизују моћ. Сматра се да су донети из Енглеске.

Legion Media

За оваква здања увек су везани многи историјски догађаји и многе тајне, па и трагедије. Штампарија у том погледу није изузетак.

У пратњи професора и археолога Дмитрија Абрамова спустили смо се у подземне просторије савременог Института за историју и архиве да видимо оно што је скривено од очију туриста, иако су они сасвим близу, на Црвеном тргу.

Спуштање кроз векове

Најстарија просторија је „Правилна палата“, тј. соба у којој су књиге редиговане.

Просторије штампарије су реконструисане 1875. године.

Иља Огарјов

По Абрамовљевим речима, управо у њој су седели најпаметнији људи Русије, укључујући штампаре и сликаре (књиге су у то време биле прилично скупе и сваки примерак је третиран као уметничко дело). Данас се ова просторија користи као слушаоница Института за историју и архиве.

Сањам о томе да студирам на оваквом месту. Само погледајте те слике и фреске.

Соба преко пута коришћена је као складиште књига и имала је функцију прве националне библиотеке. Поред готових томова који су штампани у овом здању било је и старогрчких рукописа донетих са Свете Горе. Они су били намењени студентима Славјано-греко-латинске академије – прве високошколске установе у Москви која је овде основана 1687. године.

Данас се и тај простор користи као слушаоница.

Оно што је овде најзанимљивије налази се у подземним просторијама. Спустили смо се на први спрат испод нивоа земље, који је пре неколико векова био приземље. Тамо је некада била просторија за раднике који су кували боје и правили ливена слова у огромним пећима.

Археолошка ископавања су овде започета 1982. године.

Иља Огарјов

Осветљење је овде слабо и мутно, а свуда унаоколо је мирис старине.

Коначно стигосмо и до развалина прве штампарије. Данас су оне петнаестак метара испод земље.

Мало даље угледасмо затворени пролаз који археолози очигледно још нису истражили. Опрезно пређосмо преко јаме пуне разбијених цигала и шута. Изгледа да је то пут до најстаријих зидина Москве.

Остаци бедема „Китај Города“ саграђеног 1535-1538.

Иља Огарјов.

Пресељење у зграду Синода

Московска штампарија је 1721. године пресељена у зграду Синода, највишег органа управе у Руској православној цркви. И иначе су све штампане књиге имале верски садржај.

Крајем 18. и почетком 19. века спољни зид зграде је измењен. Уместо старих радних просторија подигнуто је монументално здање у руском стилу. Па ипак, сачуване су фасаде у стилу барока.

Данас је историјско наслеђе овог здања под заштитом државе, а недавно је у Институту за историју и архиве основано и специјално одељење – Музејско-образовни комплекс који сада брине о свим археолошким радовима и рестаурацији.

Светогрђе у совјетском периоду

Синодско издаваштво је затворено 1917. године. Уместо њега су уведене Совјетске архивске институције.

Древне одаје данас су слушаонице.

Иља Огарјов.

Пролазили смо кроз разне просторије са вишевековном историјом, све док не уђосмо у теретану! Ни мање, ни више!

У периоду Совјетског Савеза и Перестројке многе просторије овог здања Институт је користио у различите комерцијалне сврхе.

Неке одаје су током 1990-их издате и претворене у кафе-бар „Пивная кружка“ [„Кригла“]. Овај бар је затворен 2010. године када је Сергеј Собјањин постао градоначелник Москве.

Просторија је коришћена и као трпезарија Института.

Иља Огарјов

Од 1931. године до данас се у овој згради у Никољској 15. налази Московски државни Институт за историју и архиве.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!