Родоначелник династије Романов – добродушни младић који је волео цвеће

Руски цар Михаил I. Рад непознатог уметника.

Руски цар Михаил I. Рад непознатог уметника.

Википедија
Михаил Романов, оснивач династије која је владала преко 300 година, није био као остали цареви. Био је учтив и добродушан и доста се ослањао на подршку народне скупштине, састављене од чланова из сваког друштвеног слоја. Све је то допринело успеху његове владавине.

О родоначелнику династије Романових мало се зна и у Русији и изван ње. Просечни Рус би се вероватно збунио када бисте га питали нешто о цару Михаилу I. O њему се у руским школама мало говори.

Љубитељи историје ће вам вероватно рећи да се цар Михаил Романов везује за крај Смутног доба у Русији. И заиста, он је 1613. године ступио на царски престо. Тиме је окончано Смутно доба које је трајало преко десет година. Био је то период када су се владари често смењивали, странци нападали Русију, а завађени табори изазивали унутрашње немире.

Родбинске везе са Иваном Грозним

На први поглед је необично то што је управо Михаил изабран за цара. Имао је само 16 година и био је слабо познат иако су Романови били стара московска бољарска породица. Најстарији познати предак Романових био је Андреј Кобила из прве половине 14. века.

Романови су водили порекло од династије Рјуриковича која је владала Русијом од раног средњег века, а сестра Михаиловог деде Анастасија била је прва и најомиљенија жена Ивана Грозног. То је позитивно утицало на Михаилову репутацију.

Цар изабран демократским путем

Михаила је на царски престо довео Земски сабор, прототип данашњег парламента. Занимљиво је што су у томе учествовали и припадници сељачког слоја. Тај сабор је у Русији сазиван сваке године, док је у тадашњој Европи владао систем апсолутизма. Новој династији је била неопходна друштвена подршка како би поново подигла Русију, ослабљену многобројним ратовима и унутрашњим немирима.

Позивање Михаила Фјодоровича да прими царску круну.

Све у свему, Михаил је изабран управо због тога што је био млад и скоро непознат. Моћне бољарске породице су сматрале да ће он бити слаб владар и то им је ишло у прилог. „Изабраћемо Михаила. Он је млад и незрео” – забележене су речи једног племића.

Благ и љубазан владар

Током три деценије владавине млади цар је успео да одржи друштвену хармонију и консензус. Савременици сведоче да је Михаил био добродушан и љубазан владар – то је и био залог његовог успеха. Историчар Сергеј Соловјов сматра да су управо те особине учврстиле царев ауторитет у народу.

Ипак, већи део своје владавине Михаил није владао сам. У почетку је владао заједно са мајком Марфом, а када му се отац Филарет вратио из пољског заробљеништва, постали су савладари. Иако је Филарет био патријарх, у документима му се често додаје титула „велики владар”.

Није било лако пронаћи жену

Три године после крунисања у Кремљу је организовано бирање цареве невесте. Због превеликог утицаја мајке цару је било тешко да изабере будућу царицу.

Марија Ивановна Хлопова, невеста цара Михаила Фјодоровича.

Мајка је већ имала у плану једну девојку, али се Михаил усудио да изабере другу. Његов избор је пао на бољарску ћерку Марију Хлопову. После три дана Марија се одједном разболела. Доктори су рекли да неће моћи да рађа децу, па је због тога отерана са двора, а касније се испоставило да је била потпуно здрава.

После неколико година Михаил је поново организовао бирање невесте и по други пут изненадио своју мајку. Успротивио се мајчиној жељи, изабрао девојку из скромне племићке породице и дуго година живео са њом у срећном браку.

Топови и руже

Михаил је много волео цвеће и доносио га је чак из иностранства. За време његове владавине у Русији су се по први пут појавиле руже.

Нису само руже стизале из иностранства – цар је желео да покрене индустријску производњу па је и странце позивао у Русију. Један од њих је био и Андреј Винијус из Холандије, који је у близини Туле покренуо производњу гвожђа и топова. Тула је и данас један од главних центара производње оружја у Русији.

Поједини историчари сматрају да је увозом западних технологија Михаил започео европеизацију Русије, која је достигла врхунац за време његовог унука Петра Великог.

Међутим, најважније достигнуће Михаилове владавине било је успостављање поретка и уједињење земље која је током Смутног доба претрпела многобројне невоље.

Сазнајте још: 

Убијени руски императори: Власт натопљена царском крвљу

Шарлатани „плаве крви”: Лажни наследници последњег руског цара

Укротитељка горопадног цара: Како је обична девојка из Летоније постала руска императорка?

Главни узрок настанка Москве: Страственост руских кнезова

Сеци браду да ти не сечем главу: Иновације Петра Великог

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.