Да не буде забуне, није реч о мистичним царствима из прошлости попут Хипербореје из грчке митологије или Руског каганата – држава које постоје вероватно само у уобразиљи појединих историчара. Ово су називи које су други народи или државе дали Русији и Русима пре него што се усталио садашњи назив.
1. Гардарики
Руски музеј
Гардарики је назив који су у 12. и 13. веку користили Скандинавци на северу Европе када су говорили о северним руским земљама, углавном о Новгородској области. Буквално значење речи „гардарики“ је „земља тврђава (градова)“, што значи да су због обиља градова и насеља руске територије уливале страхопоштовање Скандинавцима, који су били добро развијени и много су путовали.
2. Сарматија
Алберт Кречмер
Сармати су били народ иранског порекла. Њихове државе су у старој Европи доживеле процват од 5. века пре нове ере до 4. века нове ере. Сарматска територија је захватала садашњу централну и југоисточну Украјину, југ Русије, руско Поволжје и подручја јужног Урала. Отприлике у 4. веку наше ере Сармати су се заједно са Готима „скрасили“ у западној римској империји и асимиловали се.
Библиотека Конгреса
Стари Грци и Римљани су речју Сарматија означавали готово све земље источно у односу на њих и северно у односу на Црно и Каспијско море. Тај термин је у Европи коришћен све до 15. века, када су Руси већ били познати као засебан народ.
3. Тартарија
Библиотека Конгреса
Термин „Тартарија“ потиче од етнонима Татари. Постао је популаран у Европи после најезде Џингис-кана и његове армије. Друго „р“ се појавило због асоцијације са речју „тартар“, што је назив за пакао у грчкој митологији. У 12. и 13. веку измишљена реч „Тартари“ (уместо Татари) коришћена је као назив за Татаре, Монголе и практично све народе Истока, од Каспијског мора до Тихог океана.
Библиотека Конгреса
Термин „Тартарија“ се често користио за обележавање Русије у 15. и 16. веку. На пример, Валдземилерова мапа је била једна од првих карата са тачно унетим географским дужинама и ширинама, и прва штампана карта света у којој је коришћен назив „Америка“. У њој су делови руске територије обележени као „Тартарија“. Овај термин је коришћен све до 19. века, када су на аутентичним, научно заснованим картама суверене државе означене њиховим званичним називима.
4. Велика кнежевина московска
Велика кнежевина московска и Русија нису биле једно исто. Чак и у време татарско-монголске најезде од 13. до 15. века руски кнезови су управљали својим кнежевинама које су често ратовале једна против друге. Временом је Московска кнежевина постала најмоћнија и најбоље организована у политичком смислу. Предвођена храбрим и виспреним кнезовима, она је преузела водећу улогу у ослобођењу од татарског јарма.
Сергеј Кирилов
Кнез Димитрије Донски је победио у Куликовској бици 1380. године. Он је био први московски владар који је себи доделио титулу великог кнеза.
Велики московски кнез Иван Велики, или Иван Трећи, користио је атрибуте царске власти и себе називао царем. Током његове владавине у Москви је крајем 15. и почетком 16. века основана руска држава. Укинуте су унутрашње границе и усвојен је јединствени кодекс закона који се морао поштовати у целој земљи.
Иван IV Грозни, унук Ивана Великог, био је први цар Руске царевине, која је 1721. године прерасла у Руску империју.