Седам необичних забрана у Царској Русији

Pixabay; Sputnik
На први поглед је апсурдна чињеница да је свака од ових забрана имала свој историјат, од забране ношења шешира са округлим ободом до кривичног гоњења због пушења.

1. Водање медведа

Водање дресираног медведа и приказивање увежбаних трикова било је врло популарно у Царској Русији. Међутим, 1867. године је Комитет министара Руске империје издао закон којим је оваква врста забаве забрањена. Забрана је уведена да се спречи: 1) иживљавање над животињама и 2) стимулација бескућничког живота и непристојног понашања оних који воде медведе. По доношењу закона овај обичај је све ређе практикован да би се временом потпуно угасио.

2. Карте и игра са коцкицама

У 17. веку су руски цареви били прилично побожни, бар у јавности. Руски цар Алексеј (1629-1676) волео је стоне игре увезене из иностранства, на пример, шах, „шашки“ („дама“, друштвена игра) и коцкице, али је народу забранио да се тако игра. Према зборнику закона „Саборно уложеније“ из 1649. године карте и коцкице су проглашене за кривично дело, као и лоповлук. За такве прекршаје је следила телесна казна, сакаћење или жигосање.

3. Коришћење говедине за храну

У Русији је било забрањено убијати краве ради меса јер је хране и иначе било мало па се сматрало да је безумно убијати краве које могу да дају млеко, и што је још важније, да се размножавају. Све до 19. века говедина је на трпезу руског сељака изношена само о празнику, и то је обично било месо неке старе краве.

За убиство телета се сматрало да је то ђавоља работа. Жак Маржере, француски најамник у Русији, написао је 1606. године: „Бикови и краве се размножавају у великој мери, јер Руси из верских побуда не једу телетину“. Отприлике у исто време шведски писац Петер Петреј написао је да је „јести телетину за Московљане горе него јести људско месо“, а немачки путописац Јакоб Ројтенфелс написао је да је Иван Грозни једном наредио да се три страна радника спале на ломачи зато што су убили и појели теле.

4. Брада

Петар Велики је сматрао да ће странци лакше пословати са Русима ако ови не буду „одбијали муштерију“ својим брадама и необичним оделом!

Зато је Петар 1705. године издао закон којим је прописано да сви осим кметова морају бријати браду. Ако је неко ипак хтео да „задржи“ браду, он је почев од 1715. године морао да плати огромну суму – 50 рубаља годишње (у оно време за 5 рубаља се могло купити 100 кг соли, 120 рубаља је била годишња плата млађег морнаричког официра). За кршење овог закона ишло се на робију.

Порез на браду укинут је тек 1772. године јер се тада мода већ променила. Руски трговци и житељи руских градова у то доба већином нису носили браду. Носили су је углавном сељаци, свештници и продавци.

5. Све што је везано за Француску револуцију: од шешира до речи

Руски император Павле I сео је на трон после своје мајке Катарине II. Он је страховао да после Француске револуције и у Русији може избити бунт против државе. Павле је био лични пријатељ Луја XVI и његове жене Марије Антоанете, и зато га је обузео страх када је чуо да су погубљени.

Забранио је, дакле, следеће: француске округле шешире, перике, дугачке бркове, прслуке, дебеле кравате, па чак и поједине речи!

Уместо речи „грађанин“, која је звучала револуционарно, морала се користити реч „становник“ (рус. „обыватель“), а уместо речи „отаџбина“ (рус. „отечество“) морала се писати и изговарати реч „држава“ („государство“).

После Павловог убиства све ове забране су укинуте.

6. Лубенице и јабуке

Одређеног дана у години руски православни верници нису јели плодове округлог облика. Тај дан је био 11. септембар, Усековање главе Светог Јована Крститеља. То је био нерадан дан, а плодови округлог облика нису коришћени за храну очигледно због тога што у неком смислу подсећају на главу Светог Јована Претече!

Тога дана је било забрањено користити нож, мач, срп или други прибор који има оштрицу. Хлеб се морао ломити рукама.

7. Дуван

Дуван су у Москву донели енглески трговци у 16. веку. Русима се брзо допао па су почели да жваћу и пуше лишће ове биљке. Дуван је званично забрањен када је Москва 1634. године изгорела у пожару који је, наводно, избио када је из нечије луле испао жар.

Православни свештеници су такође сматрали да је пушење грех и „ђавољи кад“. Пушење је могло бити кажњено чак и робијом у Сибиру, кидањем ноздрва или одсецањем усана. Руси су се вратили својим лулама тек за време Петра Великог, који је и сам био страствени пушач.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“