Седам необичних забрана у Царској Русији

1. Водање медведа

Јуриј Лизунов, Александар Чумичов/TASS

Водање дресираног медведа и приказивање увежбаних трикова било је врло популарно у Царској Русији. Међутим, 1867. године је Комитет министара Руске империје издао закон којим је оваква врста забаве забрањена. Забрана је уведена да се спречи: 1) иживљавање над животињама и 2) стимулација бескућничког живота и непристојног понашања оних који воде медведе. По доношењу закона овај обичај је све ређе практикован да би се временом потпуно угасио.

2. Карте и игра са коцкицама

Legion Media

У 17. веку су руски цареви били прилично побожни, бар у јавности. Руски цар Алексеј (1629-1676) волео је стоне игре увезене из иностранства, на пример, шах, „шашки“ („дама“, друштвена игра) и коцкице, али је народу забранио да се тако игра. Према зборнику закона „Саборно уложеније“ из 1649. године карте и коцкице су проглашене за кривично дело, као и лоповлук. За такве прекршаје је следила телесна казна, сакаћење или жигосање.

3. Коришћење говедине за храну

Кирил Брага/Sputnik

У Русији је било забрањено убијати краве ради меса јер је хране и иначе било мало па се сматрало да је безумно убијати краве које могу да дају млеко, и што је још важније, да се размножавају. Све до 19. века говедина је на трпезу руског сељака изношена само о празнику, и то је обично било месо неке старе краве.

За убиство телета се сматрало да је то ђавоља работа. Жак Маржере, француски најамник у Русији, написао је 1606. године: „Бикови и краве се размножавају у великој мери, јер Руси из верских побуда не једу телетину“. Отприлике у исто време шведски писац Петер Петреј написао је да је „јести телетину за Московљане горе него јести људско месо“, а немачки путописац Јакоб Ројтенфелс написао је да је Иван Грозни једном наредио да се три страна радника спале на ломачи зато што су убили и појели теле.

4. Брада

Public domain

Петар Велики је сматрао да ће странци лакше пословати са Русима ако ови не буду „одбијали муштерију“ својим брадама и необичним оделом!

Зато је Петар 1705. године издао закон којим је прописано да сви осим кметова морају бријати браду. Ако је неко ипак хтео да „задржи“ браду, он је почев од 1715. године морао да плати огромну суму – 50 рубаља годишње (у оно време за 5 рубаља се могло купити 100 кг соли, 120 рубаља је била годишња плата млађег морнаричког официра). За кршење овог закона ишло се на робију.

Порез на браду укинут је тек 1772. године јер се тада мода већ променила. Руски трговци и житељи руских градова у то доба већином нису носили браду. Носили су је углавном сељаци, свештници и продавци.

5. Све што је везано за Француску револуцију: од шешира до речи

Public domain

Руски император Павле I сео је на трон после своје мајке Катарине II. Он је страховао да после Француске револуције и у Русији може избити бунт против државе. Павле је био лични пријатељ Луја XVI и његове жене Марије Антоанете, и зато га је обузео страх када је чуо да су погубљени.

Забранио је, дакле, следеће: француске округле шешире, перике, дугачке бркове, прслуке, дебеле кравате, па чак и поједине речи!

Уместо речи „грађанин“, која је звучала револуционарно, морала се користити реч „становник“ (рус. „обыватель“), а уместо речи „отаџбина“ (рус. „отечество“) морала се писати и изговарати реч „држава“ („государство“).

После Павловог убиства све ове забране су укинуте.

6. Лубенице и јабуке

Legion Media

Одређеног дана у години руски православни верници нису јели плодове округлог облика. Тај дан је био 11. септембар, Усековање главе Светог Јована Крститеља. То је био нерадан дан, а плодови округлог облика нису коришћени за храну очигледно због тога што у неком смислу подсећају на главу Светог Јована Претече!

Тога дана је било забрањено користити нож, мач, срп или други прибор који има оштрицу. Хлеб се морао ломити рукама.

7. Дуван

Legion Media

Дуван су у Москву донели енглески трговци у 16. веку. Русима се брзо допао па су почели да жваћу и пуше лишће ове биљке. Дуван је званично забрањен када је Москва 1634. године изгорела у пожару који је, наводно, избио када је из нечије луле испао жар.

Православни свештеници су такође сматрали да је пушење грех и „ђавољи кад“. Пушење је могло бити кажњено чак и робијом у Сибиру, кидањем ноздрва или одсецањем усана. Руси су се вратили својим лулама тек за време Петра Великог, који је и сам био страствени пушач.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!