Типично руске лоше навике

Према подацима анкете коју је у јулу 2014. спровео Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), пушење је најраспрострањенији порок у Русији, јер 35% испитаника признаје да пуши, а 13% су бивши пушачи. Међу мушкарцима има три пута више пушача него међу женама. Сваки пети анкетирани пушач дневно попуши најмање једну паклицу цигарета. „Многи мисле да их пушење опушта и помаже да се ослободе стреса“, каже психолог Јелена Галицка.

Врло су честе и псовке. Према анкети фонда „Јавно мњење“ спроведеној у марту 2013, 61% испитаника каже да њихови познаници врло често псују. „Псовкама се исказују како позитивне, тако и негативне емоције, и срећа и туга, а понекад је то једини начин да Руси искажу своја снажна осећања“, објашњава Галицка.

Вотка или чај

Грађани Русије ипак највише воле да пију чај. Према резултатима истраживања „Росиндекс“ које је 2014. спровела међународна истраживачка компанија „Synovate Comcon“, чај пије преко 90% грађана Русије. Руси пију чај уз оброке или уз слаткише, али га конзумирају као топли напитак у свако доба дана, независно од оброка. Пошто многи у томе немају мере, испијање чаја се такође може убројати у штетне навике.Упркос увреженом мишљењу да је склоност према алкохолу највећи руски порок, анкетирани грађани Русије алкохолизам сматрају својеврсном болешћу. Међутим, према анкети фонда „Јавно мњење“ из марта 2014, Руси су подозриви према људима који никада не пију, док алкохол повремено конзумира 68% анкетираних.

„Мој рођак живи у провинцији, а тамо још увек сматрају да 'попити чајић' значи испити одједном седам-осам шоља, и то по три или четири пута дневно“, прича Наталија Зимина. „То је руска традиција и нико не обраћа пажњу на упозорења да чај у толикој количини може бити штетан.“

Савети које нико не тражи

Психолози са којима је разговарала дописница Russia Beyond наводе још неколико руских лоших навика. На пример, Русима је својствено да кривца за све проблеме траже у некоме или нечему другом. То може бити нека конкретна особа, држава у целини, па чак и судбина. Када се пронађе „кривац“, сви проблеми се лакше подносе.

„Чини нам се да би други све требали да ураде уместо нас“, каже клинички психолог Марија Кисељова. „У ствари, није прошло тако много времена од 1861. када је укинуто кметство. Тада готово ништа није зависило од појединца, већ од племића спахије или цара. До данас нам се чини да ништа не зависи од нас.“

За Русе је такође типично да се уздају у „срећне околности“. Пошто су по природи оптимисти, и када размишљају о најгорем сценарију догађаја, Руси се надају да ће се и безизлазне ситуације срећно разрешити саме од себе. „Наша земља је велика и богата природним ресурсима“, наставља Марија Кисељова, „Клима није претерано оштра на већем делу територије. Зато је код нас много већа могућност преживљавања него, на пример, у Јапану где су честе елементарне непогоде, или у Европи где је животни простор некако скучен, а конкуренција огромна. Чини нам се да је и природа на нашој страни, па зато мислимо: 'Некако ћемо ипак преживети'.“Историјску подлогу има још једна типично руска лоша навика: давање савета у свакој ситуацији. Рецимо, ако се са дететом возите градским превозом, често можете одслушати кратак курс „Како правилно одгајати децу“ јер ће многи путници желети да вам дају неки „користан“ савет. „Раније су људи живели у сеоској заједници где је општа добробит колектива зависила од међусобног саветовања“, објашњава Кисељова. „То заједништво је остало у нашој подсвести, па отуда толика потреба за давањем савета чак и када их нико не тражи.“

Многе лоше навике су већ постале саставни део руског карактера и типичне националне одлике. Странци непогрешиво препознају Русе по сталној ужурбаности. Руси имају обичај да трче на воз (чак и ако следећи креће за 5 минута), да претрчавају улицу на црвено (мада ће се зелено укључити за секунду), не умеју да стоје у реду и стрпљиво чекају (чак иако тога што се чека има за све). Иако све ове лоше навике понекад могу имати негативне последице, ретко који Рус ће бити спреман да се од њих одвикне. У анкети коју је пре шест година спровео ВЦИОМ, готово 70% анкетираних грађана Русије је изјавило да не намерава да мења своје навике уколико оне не сметају околини. „Највероватније се од тада није ништа променило, све је остало исто“, оцењује генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров.

Росијскаја газета. Сва права задржана.