Како су СССР и САД покушавали да се спријатеље (ФОТОГРАФИЈЕ)

1. Нобелова награда Александру Солжењицину

Александар Солжењицин у гостима на банкету код шведског краља Карла Густава, приређеном у част добитника Нобелове награде. Стокхолм, Шведска, 10. децембар 1974.

Getty Images

Познати критичар Совјетског Савеза и комунизма, Александар Солжењицин, добио је 8. октобра 1970. године Нобелову награду „за ону моралну снагу са којом се непоколебљиво држао традиције руске књижевности“. После тога је у Совјетском Савезу покренута велика пропагандна кампања против Солжењицина. КГБ је формирао специјалну групу која се бавила искључиво овим писцем. Након четири године Солжењицин је протеран из земље.

2. Први лунарни ровер

Лунарни ровер „Луноход 1“.

TASS

СССР није успео да пошаље првог човека на Месец али је зато послао робота. Наиме, 17. новембра 1970. совјетски ровер „Луноход 1“ на даљинско управљање спустио се на површину Месеца. Био је то први ровер који се слободно кретао површином небеског тела изван Земље, и уједно први „точкаш“ на другом небеском телу.

3. Супер серија „Канада – СССР“

Супер серија „Канада – СССР“

Getty Images

Супер серија „Канада – СССР“ била је прво такмичење, тј. серија хокејашких утакмица између репрезентација СССР-а и Канаде у историји хокеја. Велико изненађење за цео свет била је победа Совјетског Савеза (7:3) у првом мечу у Монтреалу. Одиграно је укупно 8 мечева. Канада је однела четири, а Совјетски Савез три победе. Један меч је био нерешен.

4. SALT и ABMT

Леонид Брежњев и Ричард Никсон.

Getty Images

Две суперсиле су 26. маја 1972. године покушале да обуздају трку у наоружању и спасу земаљску куглу од могуће нуклеарне апокалипсе. Преговори везани за ограничење стратешког наоружања (SALT) и Споразум о антибалистичким пројектилима (ABMT) имали су за циљ да замрзну количину стратешког нуклеарног оружја на тадашњем нивоу и да спрече његов даљи развој и размештање. То су били кључни моменти у периоду попуштања тензије током Хладног рата између САД и СССР-а.

5. Изградња БАМ-а

Изградња последње деонице Бајкалско-амурске магистрале.

Игор Михаљов/Sputnik

Бајкалско-амурска магистрала (БАМ) једна је од најдужих пруга на свету. Започета је 1938. али су обимни радови покренути тек 1974. године. Цела земља је радила на овом „пројекту столећа“. Данас је БАМ дугачак 4.324 км и спаја источни Сибир са руским Далеким истоком.

6. „Сојуз-Аполо“

„Аполо“ у последњој фази спајања.

Paul Fjeld /NASA

Прво спајање америчког и совјетског космичког брода извршено је 15. јула 1975. године. Тај догађај је познат као тест пројекат „Сојуз-Аполо“ или „руковање у свемиру“. Заједничка мисија америчког модула „Аполо“ и совјетске капсуле „Сојуз-19“ организована је у научне сврхе, али и у циљу пропаганде, јер је постала главни симбол попуштања политичке тензије.

7. Завршни акт Савета за безбедност и сарадњу у Европи из Хелсинкија

Хелсинки. Генерални секретар ЦК КПСС Леонид Брежњев (десно) и председник САД Џ. Форд пре почетка саветовања за безбедност и сарадњу у Европи.

Владимир Мусаељан/TASS

Првог августа 1975. године је 35 земаља, међу њима и САД и СССР, потписало је декларацију о покушају побољшавања односа између комунистичког и капиталистичког света. Споразум је потврдио неповредивост граница у Европи после Другог светског рата и обавезао 35 потписница да поштују људска права и елементарне слободе, и да сарађују у економској, научној, хуманитарној и другим сферама.

8. Побуна на броду „Сторожевој“

Валериј Сабљин, капетан треће класе.

Sputnik

Капетан треће класе Валериј Сабљин је 9. новембра 1975. године запосео фрегату „Сторожевој“ Балтичке флоте и прогласио почетак нове револуције. Он је изјавио да се совјетско руководство више не придржава доктрине Владимира Лењина и да су земљи крајње неопходне радикалне промене. Већина посаде није подржала Сабљина. Он је ухапшен и погубљен наредне године.

9. Култни филмови Андреја Тарковског

Филм Андреја Тарковског „Огледало“ (1974) почео је да се приказује 4. јула.

Mosfilm/Global Look Press

Тарковски је био изузетно плодан редитељ током 1970-их. У тој деценији су се појавила три његова филма: Соларис (1972), Огледало (1975) и Сталкер (1979). Руски редитељ је 1980. године отишао у Италију и више се није вратио у Совјетски Савез.

10. Прве експлозије у московском метроу

Вагон московског метроа после терористичког напада (1977).

ФСБ России

Први терористички напади у московском метроу извршени су 1977. године. У три експлозије је погунуло 7 особа, а 37 је рањено. За напад су осуђена и погубљена три члана јерменске националне организације „Национална уједињена партија“.

11. Судар у ваздуху изнад Дњепродзержинска

Судар авиона Ту-134 изнад Дњепродзержинска, репни део једног авиона.

Archive photo

Два авиона су се 11. септембра 1979. године сударила у ваздуху изнад Дњепродзержинска, града у Совјетској Украјини. Била је то једна од најсмртоноснијих катастрофа у историји цивилног ваздухопловства. Трагедију су проузроковали неискусни контролори лета који су грешком усмерили авионе Ту-134 један на другога. Погинуло је 178 путника и чланова посада.

12. Совјетска интервенција у Авганистану

Гардијски тенковски пук у Авганистану.

Александар Грашченков/Sputnik

У почетку совјетско руководство није планирало да учествује у грађанском конфликту између владе Демократске Републике Авганистан и побуњених муџахедина. Ограничени контингент совјетских трупа у Авганистану обезбеђивао је стратешке објекте и важне саобраћајнице. Међутим, од пролећа 1980. године Совјетски Савез је био увучен у интензивне оружане окршаје. Совјетским учешћем у авганистанском рату окончан је период попуштања тензије у америчко-совјетским односима и подстакнута нова фаза Хладног рата.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!