Како је Русија помогла Ирану да формира своју козачку војску

Цела Европа се бојала сурових брадатих коњаника, наоружаних копљима и сабљама. Козаци су били познати по неукротивој нарави и изванредним ратничким вештинама, и као такви су постали неодвојиви део опште представе о Русији.

Многе земље су завиделе Руској империји на козачкој коњици и желеле да имају нешто слично у својој армији. Једна земља се чак и обратила Русији са молбом за помоћ у формирању такве војне формације. То је био Иран, који се до 1935. године звао Персија.

Фактор руског утицаја у Ирану

Иран, око 1873. године: Насер ал-Дин Шах, владар Персије, за време светске изложбе у Бечу.

Getty Images

Персијски владар Насер ал-Дин Шах први пут је видео козаке 1878. године када је допутовао у посету Јеревану. Био је фасциниран мајсторским руковањем оружјем и држањем такозваних терских козака који су живели на подручју Кавказа.

Загрејавши се за идеју да у својој земљи створи нешто слично, шах се обратио локалним властима са молбом да му пошаљу офицере ради формирања коњичког одреда. Та његова молба је стигла до императора Александра II, а овај је без одлагања дао своју сагласност.

Руском цару није требало много времена да донесе такву одлуку. Тада је била у јеку такозвана Велика игра између Русије и Британије за расподелу зона утицаја у Азији. Персија је у иги била важан фактор, а шах је сам пружио Русима могућност да ојачају своје позиције у тој земљи, тако да његову молбу није било могуће одбити.

У Иран је послат потпуковник Алексеј Домонтович са тројицом официра и петорицом подофицира Терске козачке војске.

Персијска козачка бригада

Персијски козаци, између 1876. и 1933

Музеј у Бруклину

„Бригада Његовог величанства шаха“ формирана је 1880. године. Састојала се од Персијанаца и имала само 200 сабаља. Персијски козаци су носили униформу терске и кубањске козачке војске са локалним обележјима.

На челу бригаде је био официр руског генералштаба, најближи шахов саветник који се потчињавао само њему и премијеру. Имао је високи чин сердара, који је често третиран као виши од генералског чина. Шах му је доделио почасни Орден Лава и Сунца „Тимсал“ са својим портретом и дијамантима. Сердар га је носио на грудима. Владар се никада није мешао у унутрашња питања бригаде – у потпуности се ослањао на мишљење њеног команданта.

Персијска армија, 1907. Одељење Персијске козачке бригаде на паради.

Global Look Press

Временом је бригада постала бројнија, а њена структура сложенија. У оквиру бригаде је формиран пешадијски батаљон, а такође артиљеријска батерија. Када су постигли одговарајућу борбену готовост, персијски козаци су добили задужење да обезбеђују шаха и високе званичнике. Поред тога, били су задужени за обезбеђење министарстава, дипломатских представништава и банака, учествовали су у убирању пореза и сузбијању свих врста нереда.

У историји бригаде било је и успона и падова. Шахови су се смењивали на власти, једни су губили интересовање за њу, други су намеравали да је угасе, а трећи је засипали изобиљем. Бригада је једним делом финансирана и из Русије.

Погубљење револуционара у Табризу за време руске интервенције 1911.

Public domain

Почетком 20. века козачка бригада је била најубојитија јединица иранске армије и имала најбољи могући третман. „Када сам дошао у бригаду 1914. године, затекао сам у њој добре грађевине које су имале све што је потребно. Командант бригаде је имао врло лепу кућу, а уз њу су били и лепи станови за руске инструкторе, добро намештени и опремљени“, сећао се коњички капетан друге класе Леонид Висоцки, који је у Иран упућен као инструктор за коњицу. 

При бригади је основана чак и војна школа (кадетски корпус) у којој је обука извођена углавном на руском језику, док је само из одређених предмета (из персијске књижевности, на пример) настава држана на фарсију. Дипломци васпитани у руском духу и са знањем руског језика по завршетку обуке су постајали официри.

Успех руске обавештајне службе

Војни новинар и историчар специјалних служби Михаил Болтунов сматра да је оснивање и развој Персијске козачке бригаде под руководством руских официра била једна од најбоље организованих и најпродуктивнијих специјалних операција руске војне обавештајне службе у другој половини 19. века (Михаил Болтунов, „Разведка ’под крышей’. Из истории спецслужбы“. Москва, 2015).

Владимир Андрејевич Косоговски (1857-1918), генерал-лајтнант, командант Персијске козачке бригаде.

Public domain

Владимир Косоговски је командовао бригадом од 1894. до 1903, и за то време је руском генералштабу послао огромну количину обавештајних података стратешког, војног и економског карактера. На тако високој функцији он је био добро упознат са свим дешавањима у иранским политичким круговима.

Косоговски је детаљно и пажљиво описао потенцијални пут којим је руска армија у то време могла стићи до Индије преко територије Ирана. Описао је све детаље тог пута, тј. места погодна за форсирање река, за снабдевање трупа, итд.

Он је у Санкт Петербург слао чак и изавештаје са подацима о технологијама узгоја свилене бубе и производњи свиле, а такође о систему водовода и канализације у главном граду Ирана.

Неславан крај

Персијска козачка бригада у Табризу, април 1909. кавер - Официри Персијске козачке бригаде.

Public domain

Персијска козачка бригада је почетком 20. века учествовала у важним догађајима у историји Ирана и била је сигуран ослонац владајућег режима. Захваљујући њој је Мухамед Али Шах у Уставној револуцији 1908. године сачувао свој живот и остао на власти, изашавши као победник из конфликта са Меџлисом.

На бази козачке бригаде 1916. године је створена дивизија, али је већ 1917. године у Русији избила револуција и све везе са руским козацима су прекинуте.

Једно време је дивизија коришћена за спречавање продора совјетских трупа у северни Иран. Већ 1921. године је отпуштено свих 120 руских официра, а дивизија је расформирана. Па ипак, персијски козаци које су обучили руски стручњаци и даље су у Ирану третирани као војна елита и убрзо су постали окосница новоформиране иранске армије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.