Како је Русија помогла Ирану да формира своју козачку војску

Public domain
Персијски шах је био толико одушевљен борбеним вештинама и држањем козака да је замолио руског императора за помоћ у формирању иранских козачких трупа. Тако се Русији пружила прилика да вишеструко појача свој утицај у Ирану.

Цела Европа се бојала сурових брадатих коњаника, наоружаних копљима и сабљама. Козаци су били познати по неукротивој нарави и изванредним ратничким вештинама, и као такви су постали неодвојиви део опште представе о Русији.

Многе земље су завиделе Руској империји на козачкој коњици и желеле да имају нешто слично у својој армији. Једна земља се чак и обратила Русији са молбом за помоћ у формирању такве војне формације. То је био Иран, који се до 1935. године звао Персија.

Фактор руског утицаја у Ирану

Иран, око 1873. године: Насер ал-Дин Шах, владар Персије, за време светске изложбе у Бечу.

Персијски владар Насер ал-Дин Шах први пут је видео козаке 1878. године када је допутовао у посету Јеревану. Био је фасциниран мајсторским руковањем оружјем и држањем такозваних терских козака који су живели на подручју Кавказа.

Загрејавши се за идеју да у својој земљи створи нешто слично, шах се обратио локалним властима са молбом да му пошаљу офицере ради формирања коњичког одреда. Та његова молба је стигла до императора Александра II, а овај је без одлагања дао своју сагласност.

Руском цару није требало много времена да донесе такву одлуку. Тада је била у јеку такозвана Велика игра између Русије и Британије за расподелу зона утицаја у Азији. Персија је у иги била важан фактор, а шах је сам пружио Русима могућност да ојачају своје позиције у тој земљи, тако да његову молбу није било могуће одбити.

У Иран је послат потпуковник Алексеј Домонтович са тројицом официра и петорицом подофицира Терске козачке војске.

Персијска козачка бригада

Персијски козаци, између 1876. и 1933

„Бригада Његовог величанства шаха“ формирана је 1880. године. Састојала се од Персијанаца и имала само 200 сабаља. Персијски козаци су носили униформу терске и кубањске козачке војске са локалним обележјима.

На челу бригаде је био официр руског генералштаба, најближи шахов саветник који се потчињавао само њему и премијеру. Имао је високи чин сердара, који је често третиран као виши од генералског чина. Шах му је доделио почасни Орден Лава и Сунца „Тимсал“ са својим портретом и дијамантима. Сердар га је носио на грудима. Владар се никада није мешао у унутрашња питања бригаде – у потпуности се ослањао на мишљење њеног команданта.

Персијска армија, 1907. Одељење Персијске козачке бригаде на паради.

Временом је бригада постала бројнија, а њена структура сложенија. У оквиру бригаде је формиран пешадијски батаљон, а такође артиљеријска батерија. Када су постигли одговарајућу борбену готовост, персијски козаци су добили задужење да обезбеђују шаха и високе званичнике. Поред тога, били су задужени за обезбеђење министарстава, дипломатских представништава и банака, учествовали су у убирању пореза и сузбијању свих врста нереда.

У историји бригаде било је и успона и падова. Шахови су се смењивали на власти, једни су губили интересовање за њу, други су намеравали да је угасе, а трећи је засипали изобиљем. Бригада је једним делом финансирана и из Русије.

Погубљење револуционара у Табризу за време руске интервенције 1911.

Почетком 20. века козачка бригада је била најубојитија јединица иранске армије и имала најбољи могући третман. „Када сам дошао у бригаду 1914. године, затекао сам у њој добре грађевине које су имале све што је потребно. Командант бригаде је имао врло лепу кућу, а уз њу су били и лепи станови за руске инструкторе, добро намештени и опремљени“, сећао се коњички капетан друге класе Леонид Висоцки, који је у Иран упућен као инструктор за коњицу. 

При бригади је основана чак и војна школа (кадетски корпус) у којој је обука извођена углавном на руском језику, док је само из одређених предмета (из персијске књижевности, на пример) настава држана на фарсију. Дипломци васпитани у руском духу и са знањем руског језика по завршетку обуке су постајали официри.

Успех руске обавештајне службе

Војни новинар и историчар специјалних служби Михаил Болтунов сматра да је оснивање и развој Персијске козачке бригаде под руководством руских официра била једна од најбоље организованих и најпродуктивнијих специјалних операција руске војне обавештајне службе у другој половини 19. века (Михаил Болтунов, „Разведка ’под крышей’. Из истории спецслужбы“. Москва, 2015).

Владимир Андрејевич Косоговски (1857-1918), генерал-лајтнант, командант Персијске козачке бригаде.

Владимир Косоговски је командовао бригадом од 1894. до 1903, и за то време је руском генералштабу послао огромну количину обавештајних података стратешког, војног и економског карактера. На тако високој функцији он је био добро упознат са свим дешавањима у иранским политичким круговима.

Косоговски је детаљно и пажљиво описао потенцијални пут којим је руска армија у то време могла стићи до Индије преко територије Ирана. Описао је све детаље тог пута, тј. места погодна за форсирање река, за снабдевање трупа, итд.

Он је у Санкт Петербург слао чак и изавештаје са подацима о технологијама узгоја свилене бубе и производњи свиле, а такође о систему водовода и канализације у главном граду Ирана.

Неславан крај

Персијска козачка бригада у Табризу, април 1909.
кавер - Официри Персијске козачке бригаде.

Персијска козачка бригада је почетком 20. века учествовала у важним догађајима у историји Ирана и била је сигуран ослонац владајућег режима. Захваљујући њој је Мухамед Али Шах у Уставној револуцији 1908. године сачувао свој живот и остао на власти, изашавши као победник из конфликта са Меџлисом.

На бази козачке бригаде 1916. године је створена дивизија, али је већ 1917. године у Русији избила револуција и све везе са руским козацима су прекинуте.

Једно време је дивизија коришћена за спречавање продора совјетских трупа у северни Иран. Већ 1921. године је отпуштено свих 120 руских официра, а дивизија је расформирана. Па ипак, персијски козаци које су обучили руски стручњаци и даље су у Ирану третирани као војна елита и убрзо су постали окосница новоформиране иранске армије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“