Три најбоља совјетска тенка у Другом светском рату

Тенк Т-34 на Паради Победе на Дворском тргу у Санкт Петербургу.

Тенк Т-34 на Паради Победе на Дворском тргу у Санкт Петербургу.

Алексеј Даничев/Sputnik
Отпорни на већину тадашњег немачког наоружања, ови тенкови су сејали панику у непријатељским редовима.

1. T-34-76 (Т-34-85)

„Били смо одушевљени тенком Т-34, његовим квалитетним оклопом, идеалним обликом и фантастичним топом калибра 76,2 мм који је имао дугу цев. Сви немачки тенкисти су га се бојали до краја рата. Шта смо могли да радимо против тих чудовишта која су у тако великом броју употребљена против нас?“, написао је немачки тенковски ас Ото Каријус у мемоарима „Тигрови у блату“.

Совјетски тенк Т-34 на берлинском путу 1945.

Ови совјетски тенкови су заиста били Немцима ноћна мора у почетку офанзиве на СССР. Ни њихов противтенковски топ Pak 36 ни њихови тенкови нису могли ништа да ураде против најбољег средњег тенка Другог светског рата.

Т-34 је лако уништавао непријатељске тенкове са дистанце од 1,6 км, док су њему непријатељски тенкови морали прићи на 450 метара (што је било равно самоубиству) ако хтели ефикасно да пробију његов укошени оклоп дебео 45 мм. Најефикасније оружје у борби против тенка Т-34 био је противваздухопловни топ који је у ту сврху подељен јединицама немачке пешадије.

Т-34 је трошио двоструко мање горива од тенка Panzer IV, који му је био главна конкуренција. Са једним резервоаром је могао да пређе 300 км, док је немачки тенк прелазио 200 км.

Био је брз, добро заштићен и добро наоружан. Са друге стране, Т-34 је имао и извесне недостатке. Највећи проблем је био у томе што му је купола била мала и могла је да прими само два члана посаде. Због тога је командир морао да обавља и функцију нишанџије (а понекад је уједно био и командир тенковског вода), што је негативно утицало на ефикасност у борби.

У пролеће 1942. године Вермахт је добио прву партију противтенковских топова Pak 40 калибра 75 мм који су монтирани и на Panzer IV као Kwk 40. Они су били ефикасни против совјетских тенкова. Т-34-76 је запао у још тежу ситуацију када су 1942-1943. на сцену ступили немачки Тигрови и Пантери.

Али ни Совјети нису седели скрштених руку, тако да се 1944. године појавила модификација тенка Т-34 са топом калибра 85 мм и већом куполом у којој је било места и за нишанџију као трећег члана посаде.

Т-34-85 је против тешких немачких тенкова имао далеко веће шансе од свог претходника. Био је бржи и имао веће маневарске могућности. Групе ових тенкова су почеле да лове незграпне Тигрове као што чопор вукова лови дивљег вепра.

2. КВ-1

Немци су овај тешки совјетски тенк звали „руски монструм“ или „привиђење“. У лето 1941. године КВ-1 је изазвао панику међу војницима Вермахта као и чувени Т-34. Додуше, КВ није био тако брз (34 км/ч, док је Т-34 прелазио 53 км/ч), али је зато био боље заштићен (дебљина оклопа 75 мм, а код Т-34 само 45 мм).

Совјетски тенк КВ-1, који је оштећен у борби, после поправке пролази у паради испред Московског кремља да би се затим вратио на фронт. Други светски рат, СССР.

Овим тешким тенковима нису могли да науде ни немачки тенкови ни немачка противтенковска артиљеријска оруђа. Најефикасније немачко оружје против „монструма“ био је противваздухопловни топ калибра 88 мм. Ефикасни су били и бомбардери Ju-87 који су пикирали на циљ. Они су често позивани чим би се на хоризонту појавили тенкови КВ.

У јуну 1941. године близу литванског града Расејњај тенк КВ-1 је доказао да је заиста „неосвојива тврђава“, како су га звали немачки војници. Један такав совјетски тенк је стајао насред пута у непријатељској позадини и блокирао кретање целе дивизије Вермахта.

„Није било могуће обићи тенк јер је свуда унаоколо била мочвара. Нисмо могли да дођемо до муниције нити да евакуишемо наше рањенике, тако да су они умирали“, рапортирали су Немци. КВ није губио време – уништио је 12 немачких камиона за снабдевање.

Покушаји да се совјетски тенк онеспособи помоћу антитенковских топова калибра 50 мм и чак моћнијих хаубица калибра 105 мм нису уродили плодом. Напротив, тенк је узвраћао ватру и уништио антитенковске хаубице заједно са посадама.

Најзад, херојски КВ је уништен пројектилом калибра 88 мм. Немци су у тенку пронашли тела петорице чланова посаде и једног неиндетификованог војника. Сахранили су их уз војне почасти.

И поред свега, КВ-1 није био идеалан. Највећи недостатак му је био техничка непоузданост. Ти тенкови су се често кварили пре него што би стигли на фронт, па су их посаде напуштале. То се могло догодити и са поменутим тенком КВ у Расејњају. У том случају је посада одлучила да не напушта тенк, него да остане и бори се до краја.

Са појавом немачких „Тигрова“ совјетски КВ са топом калибра 76 мм је застарео, па је повучен како би уступио место новој генерацији тешких совјетских тенкова са ознаком ИС (руски иницијали Јосифа Стаљина).

3. ИС-2

За разлику од Т-34, тешки тенкови ИС-2 нису морали да се групишу у борби против немачких „Тигрова“ и „Пантера“. Имали су оклоп дебљине 100 мм и топове калибра 122 мм, тако да су се равноправно борили против немачких „дивљих мачака“.

Тешки тенк „Јосиф Стаљин“ (ИС-2) у фабрици, 1943.

ИС-2 је имао топ Д25-Т, који је био моћнији од „Тигровог“ KwK43, али му је требало преко 20 секунди да се напуни. Топ у немачком тешком тенку се пунио свега 10 секунди, тако да су Немци имали више времена за отварање прецизне паљбе. Са друге стране, совјетски тенкови су имали предност на већој дистанци, до 1,6 км.

„Тенк ’Јосиф Стаљин’ са којим смо се суочили 1944. године био је у најмању руку једнак ’Тигру’. Имао је знатно бољи облик (као и Т-34)“, написао је немачки тенковски ас Ото Каријус у мемоарима „Тигрови у блату“. На крају је исход двобоја између ИС и „Тигра“ често зависио од вештине и обучености посаде.

Међутим, борба против „Тигрова“ није била главни задатак тенкова КВ. Овај „пробојни“ тенк је пре свега коришћен за јуриш на европске градове од којих су нацисти направили неприступачне тврђаве.

ИС-2 је врло брзо напредовао уским улицама пољских, мађарских и немачких градова. Као булдозер је растурао пред собом непријатељске утврђене положаје, барикаде и бункере. Кад су ови тенкови стизали на централни градски трг, из њих су искакали јуришници са митраљезима, снајперским пушкама и минобацачима, и заузимали одбрамбене положаје.

Тако су најмоћнији совјетски тенкови онога доба јуришали на Берлин. Они су први отворили ватру на Рајхстаг.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“