Кад је Сибир био посебна држава...

Сибир је регион на северу Азије. Са западне стране је оивичен Уралским планинама, са истока Тихим океаном, а са севера и југа државном границом Руске Федерације. Простире се на преко 13 милиона квадратних километара и чини 77% територије савремене Русије. Некада је реч „Сибир“ коришћена као назив посебне државе. Како је та држава настала и како је нестала?

Одакле потиче назив „Сибир“?

Нико не зна тачан одговор на то питање. Постоје само верзије. На туранским језицима „сибер/чибер“ значи „леп“, у татарском језику „себер“ значи „снежна олуја“, а на монголском је „шибир“ мочвара. Назив може потицати од сваке поменуте речи. Реч „shibir“ у „Тајној историји Монгола“ , најстаријем монголском тексту из 1240-их, поменута је у вези са причом о томе како је војсковођа Џучи, Џингис-канов син, освојио земље и народе јужно од подручја Shibir, између река Об и Иртиш.

И најзад, најзанимљивија верзија гласи да назив Сибир потиче од народа Сипир који је насељавао ненецку тундру изнад Поларног круга (Јамало-Ненецки аутономни округ). Тај народ се још звао и Сихиртја. Ненци су веровали да су Сихиртје живеле испод земље и напасале „земљане северне јелене“, тј. мамуте. Раније се сматрало да је у питању митски народ, али су у јануару 2020. године археолози открили остатке насеља које је вероватно припадало том народу.

Који народи су насељавали Сибир?

Око хиљаду и по година пре наше ере територију Сибира су почела да насељавају иранска племена. Хиљаду година касније, у 6. веку наше ере, дошли су турански народи, а у 12. и 13. веку је услед мешања иранских, туранских и аутохтоних угарских племена настао етнос Сибирских Татара.

Како се појавио Сибирски канат?

Почетком 13. века Џингис-канова монголска империја је покорила племена која су живела у Сибиру. Један од локалних владара, кнез Тајбуга, жртвовао је своју земљу и пристао да се потчини Џингис-кану. Скупљао је за њега данак на својој територији и основао Чинги Туру, престоницу Тјумењског (касније Сибирског) каната, прве познате државе у Сибиру.

Џингис-кан је пред своју смрт 1224. поделио земљу синовима. Територија будуће Златне хорде, а са њом и будућег Тјумењског каната, припала је Џингис-кановом сину Џучију, а убрзо после његове смрти унуку Шибану. Он је основао династију Шибанида, који су владали Шибановом облашћу. Када је крајем 13. века у Златној хорди на власт дошао моћни Узбек-кан, та област се већ звала Тјумењска, и он јој је признао извесну независност и самоуправу. Све остале области Хорде је реформисао, а њихове кнезове потчинио. Почетком 15. века услед политичке кризе у Златној хорди династија Шибанида је прогласила потпуну независност своје области и тако се 1420. године појавио Тјумењски канат. Његов оснивач је био шибанид Хаџи-Мухамед. Кан Тајбуга је 1495. године напао Тјумењски канат, убио шибанидског кана Ибака и пренео престоницу каната из Чинги Туре у Кашлик, који се такође звао Сибир. Затим су новим Сибирским канатом владали Тајбугиди.

Какав је био поредак у тој држави?

Сибирски канат је био мултинационална и мултиконфесионална држава, али је туранско становништво доминирало над аутохтоним племенима Ханти, Манси и др. На челу државе је био кан кога је бирала туранска аристократија. Кан је живео у свом дворцу који је уједно био и тврђава, направљена од непечених глинених цигала. За изградњу таквих здања обично су позиване архитекте из средње Азије које су биле веште у прављењу украсних елемената. Такви дворци су, међутим, били прилично трошни због материјала од кога су прављени, тако да није сачуван ниједан од њих, чак ни у траговима.

Становништво се бавило сточарством, ловом и риболовом. Земљорадња је била реткост, али су зато цветали занати – грнчарство, ткање и обрада метала. У граду су обични становници живели у јуртама чији су низови формирали читаве улице. Сибирски канат је подржавао врло интензивну трговину јер се налазио на трговачким путевима из Азије у Европу.

Зашто је Сибирски канат ишчезао?

У 16. веку је Московска царевина покорила Казањски и Астрахањски канат, те велике „одломке“ некадашње Хорде који су се противили власти рускога цара. Посебно је бескомпромисно било заузимање Казања. Сибирски канат је био одвојен од Московске царевине тешко проходним Уралским планинама, али је тајбугински кан Едигеј 1555. године ипак признао власт Москве и чак почео да јој плаћа данак.

Међутим, 1563 године је власт у канату запосео шибанид, кан Кучум. Он је 1571. године послао у Москву велики данак од 1.000 самура, али је после тог дарежљивог геста одлучио да се више не покорава, да би годину дана касније послао свога рођака Мухамед Кула (Магметкула) да „извиди“ ситуацију у руској земљи. Магметкул је узнемирио становништво села која су припадала трговачкој породици Строганов и бавила се вађењем соли из пермских рудника. Опљачкао је неколико тих села и одвео њихове житеље у заробљеништво. Строганови су се уплашили да ће им татарске хорде упропастити бизнис, па су потражили заштиту и унајмили атамана Јермака са дружином.

Јермак је 1582. године са неколико стотина добро наоружаних пешадинаца кренуо из утврђења Орел-Городок, резиденције породице Строганов, прешао планине и заузео Чинги Туру, стару престоницу Тјумењског каната. Убрзо затим је дошло до одлучујуће битке код Чувашког гребена, где се Тобол улива у Иртиш. Магметкул је окупио војску од 15.000 татарских номада и доживео потпуни слом од Јермакове дружине која је била малобројна, али наоружана пушкама кремењачама. Три недеље касније Јермак је заузео Кашлик, одакле је кан Кучум успео да побегне у степу.

Како је Сибирски канат присаједињен Русији?

Јермак се није вратио из Сибирског похода – убијен је у једном окршају. Кан Кучум се није предао московском цару – нестао је у степи, а затим је дуго, све до краја 16. века, нападао руске гарнизоне. За Јермаком су кренуле и друге руске дружине. Оне су већ мање зазирале од побеђених Татара и продрле су у Сибир далеко од Урала.

Убрзо су се појавиле тврђаве Тјумењ, Берјозов и Тобољск. Ова последња је подигнута 17 километара од Кашлика који је још дуго носио назив „град Сибир“. Тобољск је постао центар руске колонизације Сибира. Постепено се развијао и 1708. године постао главни град Сибирске губерније, највеће у Русији.