Ово сигурно нисте знали: Десет чињеница о Црвеној (Совјетској) армији

Велики Отаџбински рат, 1942.

Велики Отаџбински рат, 1942.

Марк Марков-Гринберг/TASS
Испоставља се да су војници Црвене армије носили кукасти крст, као награду за храброст су добијали панталоне, а у борби су користили камиле.

1. Дан оснивања Црвене армије у совјетском периоду је празнован 23. фебруара. Тог датума 1918. године црвеноармејци су поразили кајзерову војску код Нарве и Пскова.

Чињеница је, међутим, да је декрет о оснивању Радничко-сељачке Црвене армије донет још 28. јануара 1918. године и требало је да празник буде тог датума. Међутим, наредне године су власти због бирократског одуговлачења закасниле са обележавањем прве годишњице, те је одлучено да се прослава помери у фебруар.

Псковски одред Црвене гарде одлази на положаје у фебруару 1918. године.

2. Сукнени шлем, познат под називом „буђоновка“ (по командиру Семјону Буђонију), постао је један од главних симбола Црвене армије. Према једној верзији, дизајн шлема је осмишљен 1918. године, да би годину дана касније постао део униформе.

Према другој верзији, „буђоновке“ су креиране још 1915. године током Првог светског рата. Било је планирано да победничка руска војска са тим шлемовима умаршира у покорене градове Берлин и Истамбул. Међутим, рат није текао по плану, тј. онако како се надао император Николај II. Сукнени шлемови су скупљали прашину у складиштима све док их нису открили црвеноармејци.

Коњаници Радничко-сељачке Црвене армије.

„Буђоновке“ су одбачене 1940. године после Совјетско-финског рата, када се испоставило да нису погодне за ратовање на великом мразу. Тада су уместо њих уведене капе ушанке.

3. Тешко је поверовати да је у Црвеној армији коришћен кукасти крст. Овај древни аријски симбол је био обележје које су на рукаву носиле калмицке националне јединице (будисти по вероисповести) које су ратовале на Југоисточном фронту против „белих“ трупа Антона Деникина. У том виду је кукасти крст ношен до 1920. године.

4. Црвена армија на почетку Грађанског рата није имала довољно оружја и муниције. Није имала ни одговарајуће награде.

Пре увођења медаља и ордења истакнути борци и командири су као награду добијали сат, чизме, седло или кошуљу. Један борац је добио златну табакеру императорке Катарине II, а у Првој коњичкој армији се сматрало да је велика част добити као награду црвене панталоне са широким ногавицама које су тада носили револуционари.

Михаил Иванович Калињин држи говор. Он је током грађанског рата водио пропаганду на фронтовима, где је држао говоре у јединицама Црвене армије и пред мештанима

5. У Црвеној армији није било официра све до 1943. године. И сама реч „официр“ је довођена у везу са Белим покретом против кога су се бољшевици свим силама борили у грађанском рату. Црвена армија је уместо официра имала „командире“. Они су уместо еполета (које су такође биле забрањене) носили нашивке у боји на оковратнику и шевроне на рукавима.

Официрска звања су заједно са еполетама поново уведена после спектакуларне победе у Стаљинграду. Сматра се да је Стаљин на тај начин хтео да доведе Црвену армију у везу са јуначком историјом руске царске војске.

Командири Црвене армије Август Корк, Јан Гамарник, Климент Ворошилов, Семјон Буђони испред Лењиновог маузолеја.

6. Једно време је Црвена армија у борбама користила камиле. Оне су се појавиле у 28. резервној армији код Астрахања 1942. године, у почетном периоду Стаљинградске битке.

Преко три стотине „пустињских лађа“ је служило за транспорт терета и артиљерије. Те камиле су прошле дугачак пут од Волге до Берлина. Прича се да су црвеноармејци једну од њих, камилу по имену Кузњечик, довели до Рајхстага, и да је она пљунула на њега.

7. Највише бораца у својој историји Црвена армија је бројала 1945. године, када је имала 11.365.000 људи. Исцрпљена совјетска економија није могла да издржава толики број војника, а у мирнодопском периоду који је наступио није ни постојала таква потреба.

Током три године после победе интензивно је вршена демобилизација, тако да је 1948. године у Црвеној арији било 2.874.000 војника. У међувремену није било регрутације, а омладина је уместо служења војног рока преусмерена на обнављање уништене економије.

8. Црвена армија је 1946. године званично променила назив, и од тада се звала „Совјетска армија“. Стаљин је изнео став да речју „совјетски“ треба потврдити пут социјализма који је народ изабрао.

Војна парада на Црвеном тргу поводом 20-годишњице Победе над нацистичком Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-1945.

9. Најдужа опсада у историји Совјетске армије изведена је у Авганистанском рату. Касније је добила назив „Стајање на Рухи“. Три године и десет месеци је 682. мотострељачки пук био размештен на малом платоу, на месту запуштеног сеоског насеља Руха Пањширском кланцу.

Совјетско-авганистански рат

Војници су са три стране били окружени планинама, а са четврте су били изложени паљби коју су из стрељачког оружја и минобацача отварали одреди Ахмада Шах Масуда са 13.000 наоружаних људи.

Пук је изведен из Пањширског кланца 1988. године. Током читаве опсаде у њему је убијено 386 људи.

10. Најобимнија и најупечатљивија војна вежба у историји Совјетске армије били су маневри „Запад 81“. У њима је учествовало 100.000 војника копнених трупа, ратног ваздухопловства, десантно-падобранских снага и ратне морнарице. По размерама се ова војна вежба може поредити са великим ратним операцијама у Другом светском рату.

„Запад 81“, оперативно-стратешка војна вежба армије и ратне морнарице СССР-а и земаља Источног блока. Тенкови за време смотре на терену.

„Запад 81“ је имао за циљ да покаже земљама НАТО-а како Совјетска армија чак и без примене нуклеарног оружја може за само неколико дана да савлада главнину непријатељских снага.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“