Шпијун или светац? Будистички монах који је зближио Русију са Тибетом

Public domain
Британци су сматрали да је он руски агент који је имао утицај на тринаестог далај-ламу. Колико су те сумње биле тачне?

Живот Агвана Доржијева (1853-1938) био је дуг и занимљив. Овај човек је оставио дубок траг у политичкој историји Централне Азије с краја 19. и почетка 20. века, а такође у развоју будизма у Русији.

Агван је рођен 1853. у Хара-Шибирском улусу (данас руска република Бурјатија). Од детињства се интересовао за религију. Његово школовање почиње у Шулуцком дацану (Будистичком универзитетском манастиру) у Бурјатији. На своје прво поклоничко путовање отиснуо се када је имао 19 година. Најпре је отишао у Монголију, а затим на Тибет. Тамо је наставио своје будистичко образовање у манастиру Дрепунг (један од „велика три“ Гелуг манастира универзитета на Тибету), где је после 12 година школовања добио звање „геше ларампа“, што је највише академско звање у будистичкој Гелуг школи.

Агван Доржијев, 1899.

Поред усавршавања својих знања у области вере научио је шест језика и постао један од ретких странаца који су направили каријеру на Тибету стекавши звање „мајстора будистичке филозофије“ (цанид-хамбо), да би средином 1880-их постао један од седморице учитеља тринаестог далај-ламе Тубтена Гјатса. Током многих година, све до краја 1910-их, Агван Доржијев је био један од најближих саветника далај-ламе, његов „партнер у филозофским диспутима“ и званични представник у односима са Русијом.

„Шпијунски досије“

Присуство држављанина Руске империје на Тибету није могло остати непримећено. Британци у Индији су били заинтересовани за јачање свога утицаја у овом подручју, које се крајем 19. и почетком 20. века борило за локалну аутономију. Енглези су Доржијева третирали искључиво као „руског агента у монашким одеждама“ и то је била сасвим разумљива претпоставка, с обзиром на конфронтацију руске и британске империје у Централној Азији (која захвата већи део 19. века). Па ипак, стварност је, по свему судећи, била мало компликованија.

Агван Доржијев у будистичким одеждама.

Тибетанци су, наиме, страховали да ће Британци извршити анексију Тибета чиме би био угрожен опстанак будизма. Због тога су тражили противтежу тој опасности у развоју односа са другим земљама, између осталих и са Русијом. Далај-лама је 1897. послао Доржијева у Француску у тајну дипломатску мисију, али је та посета била неуспешна, тако да је Доржијев почетком 1898. стигао у Санкт Петербург где се састао са царем Николајем II.

Према неким изворима, руски император је пристао да пружи одређену подршку Тибету, тако да се посланик далај-ламе 1901. вратио у Русију, овога пута са још шесторицом представника. „Када су се вратили из те посете донели су у Ласу одређену количину руског оружја и муниције а уз то, колико год да звучи парадоксално, фасцинантан комплет руских епископских одежди. То је био лични поклон далај-лами“, написао је 1940. године официр британске армије Фредерик Спенсер Чепмен.

Панбудизам

Агван Доржијев

Можда су Тибетанци тада имали искључиво локално патриотске интересе играјући на „руску карту“, али поједини историчари су уверени да је Доржијев имао шире циљеве и да је промовисао панбустички покрет, тј. уједињење свих будиста у једну државу под јурисдикцијом Руске империје.

„Доржијев је 1890-их почео да промовише причу о томе како је мистично царство Шамба-ла северно од Тибета, чији цар ће спасти будизам, заправо Руска царевина... Са увећањем територије и бројности будисти би могли очекивати већу безбедност у Руској империји, пише Хелен Хандли са Универзитета у Вичити (Канзас).

Доржијевљев допринос каснијем јачању веза између Русије, Монголије и Тибета током 1910-их био је значајан, али многи експерти се слажу да он није био ничија марионета, како се алудирало на Западу. Он се посветио панбудизму и постао кључна фигура у развоју будизма у Русији. Доржијев је подстицао оснивање дацанских школа, посећивао је будистичке заједнице и основао први будистички храм у Санкт Петербургу, који је отворен 1915. године.

Агван Доржијев излази из Великог дворца у Петергофу после сусрета са царем, 1901.

После октобарске револуције 1917. године наставио је да ради на очувању будизма све до почетка Стаљинових репресија. Хапшен је два пута. После првог хапшења 1918. успео је да искористи своје везе и побегне из затвора, а 1937. је оптужен за шпијунажу и затворен. Умро је у затвору годину дана касније, у својој 86. години. Његова визија великог будистичког света није реализована али је Агван Доржијев запамћен као велики дипломата и свети човек који је дао значајан допринос развоју будизма и веза између Русије и Тибета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“