„Потемкинова села“: Устаљени израз иза кога се скрива лаж

„Потемкиново“ село у центру Јужно-Сахалинска, 28. фебруар 2017. и Волкерова Гравира са приказом кнеза Григорија Потемкина кнеза од Тавриде, из колекције Ермитажа, репродукција.

„Потемкиново“ село у центру Јужно-Сахалинска, 28. фебруар 2017. и Волкерова Гравира са приказом кнеза Григорија Потемкина кнеза од Тавриде, из колекције Ермитажа, репродукција.

https://www.youtube.com/SakhMedia; И. Носов/Sputnik
Израз „Потемкинова села“ постао је устаљен у многим језицима света, са значењем нечега што је направљено тако да превари човека на први поглед. Али та села никада нису постојала. Ко је онда измислио целу причу? И због чега?

Легенда каже да је Григориј Потемкин, човек који је кумовао присаједињењу Крима Руској империји, наредио да се за време путовања Катарине Велике 1787. године брзо направе привидна села дуж царичиног пута. Наводно су направљене нове сјајне куће са лепим фасадама, и у њима су живели срећни сељаци (доведени из централне Русије), а све са циљем да се прикрије прилично јадна стварност, тј. сиромаштина и расуло. Погледајмо како је настао овај мит.

Извори

Волкерова гравира са приказом кнеза Григорија Потемкина од Тавриде, колекција Ермитажа. Репродукција.

Мит о „Потемкиновим селима“ није чак ни написан за време Катарининог путовања на Крим. Георг фон Хелбиг, секретар саксонског конзулата при двору Катарине Велике, допутовао је у Русију 1787. године, али није учествовао у поменутом путовању. Хелбиг је између 1797. и 1800. објавио биографију Григорија Потемкина, где је сумирао гласине које је чуо у Петербургу док је боравио у Русији, и ту помиње вештачка села, џакове са пшеницом напуњене песком, огромна стада, која су заправо била једно исто стадо али у више наврата показано царици, и тако даље.

Јохан Албрехт Еренстром, фински политичар који је допутовао у Русију 1788. године, такође (неколико година касније) помиње у својим мемоарима иста та „лажна“ стада и села нацртана на дрвеним панелима. И најзад, током 1840-их ова легенда је поновљена у књизи маркиза де Кустина „Русија 1839. године“. То је пропагандистичко дело пуно митова и нетачних података које је постало познато у свету.

Катаринине кочије.

Са друге стране, Карло Јозеф Лињ (1735-1814), који је заиста присуствовао Катаринином путовању, рекао је да су гласине о лажним селима апсурдне, али Лињ је био стари Потемкинов сарадник, тако да његови подаци можда нису веродостојни. У том случају је још мање веродостојна информација коју су изнели фински и саксонски политичари, поготову што су они имали само користи од било каквог блаћења Катарине и њене политике. Који су онда подаци веродостојни?

Шта није мит?

Гласине да ће се на Катаринином путовању на Крим појавити лажна села проширене су још пре њеног одласка! Руски историчар Александар Панченко истиче да је Катаринин секретар Александар Храповицки записао у свом дневнику за април 1787, док су се Катарина и њена свита налазили у Кијеву, да императорка жури да стигне у Новорусију (нову губернију која је обухватала Крим), „не обраћајући пажњу на неспремност кнеза Потемкина који стално одлаже полазак“.

„Амазонска чета“ дочекује Катарину II на Криму.

Да није Потемкин можда припремао за Катарину некакав „шоу-програм“? Наравно да јесте. Сетимо се, на пример, приче о „Амазонској чети“ која је формирана искључиво ради Катаринине разоноде.

Огроман новац је тада потрошен на ватромет, тачније на прави огњени шоу. Чак је император Јосиф II (1741-1790), који се придружио царичином путовању под псеудонимом „гроф Фалкенштајн “, претрнуо угледавши Катаринин монограм осветљен са 55.000 светиљки.

Потемкин је заиста наредио да се украсе села. Луј Филип де Сегир (1753-1830), који је такође присуствовао кримском путовању, написао је: „Градови, села, племићка имања, а понекад и обичне сеоске избе – све је било толико украшено цвећем, украсним цртежима и тријумфалним капијама, да је све личило на неке чудесне градове, замкове који су ту никли на волшебан начин, необичне вртове...“

Обележје на путу (Катаринина миља) којим је прошла Катарина Велика.

Потемкинове инвестиције у развој Крима биле су импресивне. Италијански дипломата Гуљелмо Константино Лудолф (1759-1839) написао је: „Можда мислите да је Херсон пустиња, али размислите још једном... Пре осам година овде није било скоро ничега... Кнез Потемкин је потрошио осам милиона рубаља на урбанизацију овога града“.

Може се извући закључак да за време путовања нису примећена никаква „Потемкинова села“, али су зато странци били фасцинирани количином новца коју је Потемкин трошио на развој Крима.

Херсон, Перекопска улица бр. 13, Храм Свете Катарине.

Чак се и Јосиф II, када га је Катарина питала да ли му се допало оно што је видео, само ћутке поклонио царици. Кад је тако, коме је онда било у интересу да шири мит о „Потемкиновим селима“?

Циљ пропагирања измишљене легенде

Катаринино кримско путовање је изазвало велико незадовољство у Истамбулу јер је Крим у не тако давној прошлости био сателит Турске. Пропаганда „Потемкинових села“ била је намењена управо Турцима. И саксонске и финске дипломате које су шириле причу о томе како Потемкин гради дрвене параване уместо села, желели су да турски војни врх поверује и помисли да је Руска империја заиста слаба држава и да се с њом лако може изаћи на крај. Британски изасланик у Турској, сер Роберт Ејнсли убеђивао је турску власт да ће Велика Британија подржати Османлијску империју у случају рата са Русијом. Због тога је Турска затражила да јој се врати Крим, а кад је њен захтев одбијен, објавила је рат Русији.

Потемкин на самртном одру.

Тај рат (1787-1791) је почео веома лоше по Османлијско цартво. Турци нису прославили ниједну једину победу над Русима. Сувишно је говорити да Велика Британија није ни помислила да подржи Турску. У последњим годинама рата Сер Роберт Ејнсли је напустио службу у Истамбулу. Русија и Турска су 1791. потписале споразум у Јашију којим је потврђено присаједињење Крима Руској империји.

Испоставља се да је мит о „Потемкиновим селима“ био од користи само Григорију Потемкину и његовом животном пројекту – присаједињењу Крима Руској империји. Потемкин је умро за време припремања споразума у Јашију, закључног документа којим је крунисан његов подвиг.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“