Совјетски тенкови које су Немци звали „Мики Маус“

Тенк који се Немцима „учинио забавним“ био је заправо један од најуспешнијих совјетских тенкова тридесетих година – „брзоходни тенк“ БТ-7. Развијао је брзину од 53 километара на сат на гусеницама и 73 на точковима. Био је наоружан топом калибра 45 мм и митраљезима калибра 7,62. 

Тенк је први пут учествовао у једном ратном сукобу у бици код језера Хасан на совјетско-манџурској граници против јапанске армије 1938, а затим у свим војним конфликтима у којима је СССР учествовао тридесетих година: у бици на Халкин Голу, у Пољској и Зимском рату против Финске. 

У почетној фази Другог светског рата БТ-7 по борбеним карактеристикама није заостајао за већином немачких тенкова и коришћен је до средине 1942. Закључна епизода ратне биографије БТ-7 био је совјетско-јапански рат у августу и септембру 1945. У том тренутку су ови тенкови већ били застарели и коришћени су у батаљонима друге јуришне линије, иза моћнијих модела Т-34 и ИС-2.

Када су Немци први пут угледали овај тенк са подигнутим поклопцима на куполи, сетили су се Мики Мауса. Непријатељска немачка армија је користила то кодно име за тенк БТ-7. Произведено је укупно 5000 ових тенкова, а производња је заустављена 1940. 

Историја Великог отаџбинског рата чува сећање на многе тенковске асове. Међутим, малобројни су хероји у лаким тенковима. Један од њих је командир тенка БТ-7 Григориј Најдин, који је у две краће борбе на самом почетку операције Барбароса уништио 15 немачких тенкова и још око десет оруђа.

Немци су сматрали да у Црвеној армији постоји још један Мики Маус. Мислило се на неке моделе тенка Т-34 који су такође имали Микијеве уши на куполи. Неки совјетски тенкисти су држали поклопце увек отворене због боље вентилације и бојећи се да се поклопци неће отворити када је најпотребније.