Ко је најдуже владао Русијом?

6. Јосиф Стаљин – 30 година и 11 месеци, 1922-1953.

Sputnik

Јосиф Стаљин (1879-1953) је руски лидер са најдужим стажом у 20. веку. 3. априла 1922. године Централни комитет Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) изабрао је Јосифа Стаљина за генералног секретара, што је значило да је он контролисао партијску администрацију, целокупну документацију и кадрове.

У новоствореном СССР-у структуре Комунистичке партије почеле су да се спајају са структурама државе, па је до краја Стаљинове власти позиција у партији постала важнија од административне функције у државе. Партија је постаја стварна власт, а њен генерални секретар најмоћнија личност у земљи. Овај систем је створио Стаљин. Када је умро у 75. години, 5. марта 1953. године, недостајало му је месец дана до пуне 31 године власти.

5. Михаил Романов – 32 године и 5 месеци, 1613-1645.

Третjaковска галериja

Први владар из династије Романов, Михаил Фјодорович (1596-1645), постао је цар са само 16 година, али током већег дела владавине Михаила су контролисали његови моћни родитељи, Ксенија Шестова и Фјодор Романов, касније познат као патријарх московски Филарет.

Тек када је 1633. године Филарет умро, Михаил је имао прилику да влада према сопственом нахођењу. Током његове владавине Русија се опоравила од тешког Смутног доба. Михаил је преминуо релативно млад, са 49 година, од непознате болести. 

4. Катарина Велика – 34 године и 4 месеца, 1762-1796.

Public Domain

Катаринина владавина је значајно унапредила Русију. На почетку њене владавине Русија је била само једна од многих моћних европских држава. После Катаринине епохе Русија је несумњиво постала најмоћнија земља на континенту и главни супарник Наполеонове Француске.

Током Катаринине владавине у Русији је укинута смртна казна. Њена војска и државни апарат су ојачали, а аристократија је ослобођена обавезне државне службе, што је довело до процвата уметности и културе. Услед Катаринине међународне политике, Русија је проширила своје територије, Малорусија (укључујући Крим) постала је губернија Руске Империје. Истовремено, све то је постигнуто захваљујући руском народу, углавном кметовима, који су напорно радили читавог живота, издржавајући аристократију и војску. Катарина Велика је умрла са 67 година од можданог удара.

3. Петар Велики – 42 године и 9 месеци, 1682-1725.

К. Маковскиj. Петар I.

Ермитаж

Мада је Михаил Фјодорович, први владар из династије Романових, био под контролом својих родитеља, формално је владао земљом као суверени цар. Напротив, у почетку дуге владавине цара Петра (1672-1725), он није био једини владар. Његов старији полубрат Иван био је његов сувладар (и њему надређен), док је њихова старија сестра Софија била регенткиња.

Тек 1689. године, кад се оженио, Петар је успео да скине Софију са власти и постане самосталан владар. 1721. године Русија је постала империја, а цар Петар император Петар Велики. Наставио је да влада до 1725. године, када је са 52 године умро од акутне болести бубрега.

Прочитајте такође:Титуле руских владара: Ко је јачи, цар или генерални секретар?  

2. Иван III Васиљевич – 43 године и 7 месеци, 1462-1505.

University of Texas

Иван III Васиљевич (1440-1505), за живота познат као Иван Велики, био је први владар државе која је добила име Русија. 1462. године он је, по вољи свог оца великог московског кнеза Василија II, проглашен за новог великог кнеза.

Иван је под својом влашћу окупио различите кнежевине североисточних руских територија. Ојачао је улогу Москве као владајућег града и створио прве формалне институције државе која се убрзано ширила. Током Иванове владавине територија Велике московске кнежевине се упетостручила. Он је увео двоглавог орла као грб земље и, што је најважније, окончао татарску окупацију руских земаља. Иван је умро 1505. године од непознате болести. Имао је 65 година.

1. Иван Грозни – 50 година и 3 месеца, 1533-1584.

В. Васнецов. Иван Грозни.

Третjaковска галериja

Русијом је најдуже владао први руски цар Иван Грозни. Он је формално постао велики московски кнез са само три године, после смрти свог оца Василија III.

До 1547. године Иван је владао само на папиру, док су стварне одлуке доносили бољари. Они су се жестоко борили за доминацију на двору, али када је Иван одрастао преузео је власт у своје руке. 16. јануара 1547. године, кад му је било 16 година, Иван је крунисан круном која је позната као „Шапка Мономаха” у Успенској цркви Московског кремља. Он је био први „цар целе Русије”.

Прочитајте такође:Људи с псећим главама: Грозни опричници Ивана Грозног

Током Иванове владавине земља је претрпела значајне промене: уведен је нови законик (Судебник из 1550), државни систем је реформисан и унапређен, Астрахањски и Казањски канат постали су део Русије, а Сибирски канат је поражен. Почела су истраживања Сибира.

Тешко је и набројати све промене које је Русија доживела у то доба. Иван Грозни је и даље један од највише оспораваних и највише хваљених владара у руској историји, а остаће запамћен и као руски владар који је највише времена провео на челу земље.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!