10 чињеница о бици за Берлин које нисте знали

1. Битка за Берлин је вођена од средине априла до почетка маја 1945. године, али је могла почети још у првим данима фебруара. После Висланско-одранске операције совјетске трупе су стигле на свега 60-70 километара од немачке престонице. Први белоруски фронт под командом маршала Георгија Жукова био је спреман да предузме одлучујући марш на Берлин. Међутим, непријатељ је очајнички нападао на суседним фронтовима – Првом украјинском и Другом белоруском. Поред тога, у току је било пребацивање немачких трупа из Курландије у Померанију. Жукову је било наређено да помогне комшијама те је берлинска операција одложена за пролеће.

2. Пред почетак одлучујућег јуриша на Берлин поставило ће питање ко ће заузети град – да ли Први белоруски фронт на челу са Жуковом или Први украјински фронт на челу са Иваном Коњевом. Стаљин је прећутно дозволио својеврсно „надметање“ између двојице маршала. Коњев се толико занео да су његове трупе у тежњи ка центру пореметиле линије раздвајања између фронтова и изазвале гужву и збрку у позадини Жуковљевих трупа. На крају је донета одлука да центар града заузму војници Првог белоруског фронта, а да им Први украјински фронт садејствује у томе.

3. Црвена армија није била сама у бици за Берлин. Подршку јој је пружила Прва армија Пољске војске која је бројала 200.000 људи, што је било око 10% читавог контингента. Опремљени совјетским оружјем, савезници су се потчињавали комунистичкој Привременој влади Пољске Републике и борили се под својом заставом и у својој националној униформи. Најупечатљивија епизода са њиховим учешћем биле су борбе на подручју парка Тиргартен, где су војници прве дивизије „Тадеуш Кошћушко“ подржали совјетску Другу гардијску тенковску армију у тренутку када совјетска пешадија није могла да је покрива.

4. Немачка је пред почетак битке већ остала без свих својих савезника, али су се хиљаде странаца још увек бориле за њу. Између осталих у граду је дејствовао батаљон Прве летонске СС дивизије, а такође Данци, Швеђани, Норвежани и Холанђани из СС дивизије „Нордланд“, као и Французи из СС дивизије „Шарлемањ“. Поред тога, главни град Трећег рајха бранило је неколико стотина Шпанаца који су после повлачења Плаве дивизије са Источног фронта 1943. године одлучили да остану и наставе борбу против Совјетског Савеза.

5. За совјетску хаубицу Б-4 калибра 203 мм, којој су Немци дали надимак „Стаљинов маљ“, није постојао неизводљив задатак. Она је лако рушила бункере на Манерхајмовој линији и за неколико десетина минута је могла вишеспратницу претворити у рушевине. У Берлину се, међутим, нашао „тврд орах“ који ово чувено оружје није могло да саломи. Била је то такозвана флак кула Луфтвафеа на подручју берлинског зоолошког врта. И поред дуготрајне и упорне паљбе био је оштећен само један угао тог масивног здања. Гарнизон се предао тек када су борбе у целом граду престале.

6. Рајхстаг није био заузет из првог покушаја. Јуриш 29. априла је пропао. Зграда је пала тек 30. априла увече. Сутрадан, када су се над овим симболом Трећег рајха већ вијориле совјетске заставе, 1.500 Немаца је покушало да се из подрумских просторија Рајхстага пробије напоље, али без успеха.

7. „Американци“ су на неки начин ипак учествовали у бици за Берлин. Ради се о томе да су у јуришу коришћени и амерички тенкови средње величине M4A2 „Шерман“ које су САД испоручиле Совјетском Савезу по програму закона о зајму и најму. Само је Друга гардијска тенковска армија изгубила 209 тих тенкова у борбама за Берлин.

8. И поред тога што је Берлин прилично далеко од Балтичког мора, совјетска ратна морнарица је активно учествовала у борбама за град. Мањи војни чамци Дњепарске флотиле су од 23. до 25. априла, за време форсирања реке Шпреје, под непријатељском ватром пребацили на подручје борбених дејстава преко 16.000 војника и 100 артиљеријских оруђа.

9. Берлин је једина западноевропска престоница коју је руска армија заузела три пута. Први пут је то било 1760. за време Седмогодишњег рата, а други пут у Рату шесте коалиције против Наполеонове Француске 1813. године.

10. Звучи парадоксално, али док је Црвена армија јуришала на главни град Трећег рајха део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом. Око 250.000 непријатељских војника је било блокирано у такозваном Курландском обручу у западној Летонији. Те трупе су добиле шаљиви назив „логор наоружаних ратних заробљеника“. Опкољене трупе су капитулирале 10. маја. Па ипак, хиљаде балтичких колаборациониста уз одређени број Немаца нису положиле оружје, него су у локалним шумама кренуле у герилски рат против совјетске власти.