Орден Победе – најскупља војна награда на свету

Орден Победе је званично најскупље признање на свету. Ако би се, бар теоретски, могао изнети на било коју аукцију, почетна цена би премашила 20 милиона долара. Последњи „витез овог ордена“ био је краљ Михај Румунски. Он је умро 2017. године, а судбина његовог ордена је под знаком питања. Званично се орден чува на имању краља Михаја Румунског у Версоу, кантону Женеве, у Швајцарској. Прича се, међутим, да је он током 1980-их продао своју награду за неких 4 милиона долара.

Орден Победе је уручиван само генералима и маршалима за планирање и руковођење акцијама које су резултирале „успешном операцијом у оквиру једног или неколико фронтова услед чега је ситуација из корена промењена у корист Црвене армије“, каже се у статуту ордена. Када је и због чега Совјетском Савезу затребало да на тако специфичан начин награђује своје војсковође?

Ни корак назад!

Британски фелдмаршал Бернард Монтгомери (лево са беретком) награђен Орденом Победе 5. јуна 1945. Десно од Монтгомерија су амерички генерал Двајт Ајзенхауер и совјетски маршал Георгиј Жуков, такође награђени Орденом Победе. Десно од Жукова је британски маршал авијације сер Артур Тедер.

Уред за ратне информације (OWI)

Одлука о увођењу Ордена Победе донета је под утиском од првих великих победа Црвене армије у Другом светском рату, после Стаљинградске битке која је беснела од јула 1942. до фебруара 1943.

Цела 1942. година је Совјетима била неподношљиво тешка. Црвена армија је поднела огромне губитке током офанзиве нациста на југ Русије. Војници су били ужаснути перспективом неизбежне пропасти. Да би страхом учврстио дисциплину у армији Јосиф Стаљин је као народни комесар за одбрану издао наређење бр. 227 од 28. јула 1942, које је затим у совјетској пропаганди добило назив „Ни корак назад!“

Поменутим указом су формирани казнени батаљони који се шаљу на најопасније тачке прве линије фронта. Батаљоне су чинили војници који су раније покушали да дезертирају. Са друге стране, када је реч о војсковођама, Стаљин је схватао да страх није довољан за подизање њиховог борбеног духа. Команданти су амбициозни људи и зато треба да постоје и некакви позитивни стимуланси и признања која им нешто значе.

Због тога је Стаљин 1942. и 1943. иницирао увођење неколико нових ордена за команданте. Сви су они добили називе по великим руским восковођама: Александру Суворову, Михаилу Кутузову и адмиралима Фјодору Ушакову и Павлу Нахимову.

Орден Победе је замишљен као најпрестижнији међу њима. У јулу 1943. године, у јеку Курске битке, Стаљину су показани први нацрти Ордена Победе.

Кула као симбол победе

Врховном команданту се нису допала идејна решења. У октобру 1943. године Стаљин је наредио да се уместо Лењиновог и његовог лика на лицу ордена прикаже Спаска кула Московског кремља. Коначну варијанту овог пројекта Стаљин је усвојио 5. новембра 1943. Толико му се допао „пробни примерак“ да га је задржао за себе. Три дана касније орден је званично уведен.

Енглески фелдмаршал Бернард Монтгомери, први виконт Монтгомери од Ел Аламејна (лево) и совјетски лидер Јосиф Стаљин.

Getty Images

Дизајн ордена је осмислио сликар Александар Кузњецов (1894-1975). Поред овога он је дизајнирао још једно високо војно признање – Орден Отаџбинског рата. Замишљено је да Орден Победе буде украшен брилијантима и рубинима, тако да је овај посао поверен стручњацима Московске фабрике накита и сатова.

Прочитајте и ово: Пет најважнијих ордена у Руској империји 

Првобитно је планирано да се направи 30 примерака. За сваки је било потребно 180 брилијаната, 50 брилијаната брушених у облику руже и 300 грама платине. Добијено је укупно 5.400 брилијаната, 1.500 брилијаната брушених у облику руже и 9 килограма платине. На крају су ипак за израду ордена коришћени синтетички рубини јер су природни имали различите нијансе боја, тако да ордење не би изгледало једнолично.

Сваки орден је ручна израда. Направљена су укупно 22 ордена, од тога 3 никада нису уручена. Како је показала експертиза коју су 2010. године извршили Музеји московског кремља, медаљони садрже брилијанте из ордења и накита који су носили чланови породице Романов! После пада Руске империје тај накит је заједно са другим драгоценостима узет из царске ризнице и растурен, а драгуљи су извађени и смештени у совјетске колекције.

Фасцинантни медаљони

Музеј Московског кремља

Сваки Орден Победе је направљен од платине, а натпис „победа“ је од злата. У медаљону је 174 брилијанта (укупно 16 карата), и 5 синтетичких рубина од по 5 крата, укупно 25 карата. Детаљи (зидине Кремља, Маузолеј, храстове гране и ловор) су од позлаћене платине инкрустриране ситним брилијантима. Само су делови за качење, тј. завртањ и матица направљени од сребра. Орден је тежак укупно 78 грама. Специфична карактеристика медаљона овог ордена је у томе што они немају серијски број, будући да је награда од самог почетка замишљена као једна од највећих реткости. Постоји ордење са мањим бројем примерака али се оно по вредности не може мерити са Орденом Победе.

Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков.

Sputnik

Прво ордење је уручено 10. априла 1944. године маршалу Георгију Жукову (1896-1974), маршалу Александру Васиљевском (1896-1977) и врховном команданту Јосифу Стаљину. Сва тројица су награђена поводом ослобођења западне Украјине. Касније, 1945. године, иста ова три команданта су добила орден по други пут.

Орден Победе је уручен укупно 20 пута, а добило га је 17 људи. Тројица (горе поменута) су га добила два пута, а једном је орден додељен посмртно. Требало је да генерал Иван Черњаховски (1907-1945) добије орден 23. фебруара 1945. године, али је умро 18. фебруара.

Орден је уручен и петорици странаца. Британски фелдмаршал Бернард Монтгомери и амерички председник Двајт Ајзенхауер награђени су овим орденом 1945. године „за изузетне успехе у извођењу крупних војних операција које су довеле до победе Уједињених нација над Хитлеровом Немачком“.

Краљ Михај Румунски са Орденом Победе.

Archive photo

Краљ Михај Румунски добио је орден 6. јула 1954. године за одлуку да похапси сараднике нациста у румунској влади 23. августа 1944. године, када још није била однета одлучујућа победа над нацистима.

Пољски маршала Михал Рола Жимјерски награђен је овим орденом 9. августа 1945. године за операцију против нациста, као и југословенски маршал Јосип Броз Тито, који је орден добио 9. септембра 1945.

Леонид Иљич Брежњев, генерални секретар Централног комитета КПСС.

Владимир Мусаељан/TASS

Орден Победе је 1978. године добио генерални секретар Централног комитета Комунистичке патрије СССР-а Леонид Брежњев, да би му исти био опозван 1989. године уз објашњење да је уручење ове награде Леониду Брежњеву у супротности са статутом ордена.

У Музејима Московског кремља налази се највећа колекција медаљона Ордена Победе. Има их укупно 8. Један медаљон, који је раније припадао маршалу Семјону Тимошенку (1895-1970), и још један који никада није био уручен чувају се у Музеју Државног фонда драгоцених метала и драгог камења Руске Федерације (Госхран). Још један неуручени медаљон чува се у Ермитажу. Није познато где се налази трећи неуручени медаљон. Поред тога, није јасно где се конкретно налази медаљон који је уручен Михалу Рола Жимјерском.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!