У Русији људи имају позитиван однос према рефлексотерапији илити „иглицама”. Она се преписује у обичним домовима здравља као део физиотерапије код болова у леђима и врату. Али постоји и кућна варијанта за такво лечење. Крајем 80-их, средином 90-их људи су масовно увече лежали на чувеном ипликатору Кузњецова, а данас је овај уређај популаран међу спортистима, љубитељима јоге, па чак и звездама из јавног живота.
Сматра се да овај апликатор може да смањи бол у мишићима и да их опусти, да побољшава циркулацију крви, па чак и решава проблеме са несаницом. „Иглице” се данас производе у облику простирки, јастука, подметача за леђа, па чак и у облику појаса.
Иван Кузњецов је иначе био обичан учитељ музике из Чељабинска. Ипликатор је смислио 80-их, проучивши кинеску акупунктуру. Прве комаде је направио од правих шиваћих игала. Овај ентузијаста је хтео да патентира свој изум, али Министарство здравља је оценило да није нормалан. Тада је почео самостално да лечи људе и објављивао је билтен о својим успесима. Наводно је чак једну жену излечио од рака. После наредног покушаја да се региструје у Министарству здравља, ипликатор је прихваћен и почела је његова серијска производња.
Судбина изумитеља је добила трагичан обрт. Према различитим изворима, 90-их мафија је покушала да откупи патент ипликатора. Киднаповали су Кузњецовљеву жену и убили је, када је он одбио да преда патент. Сам Кузњецов је погинуо приликом тестирања новог изума: вакуумског скафандера.
Да ли се сећате како у филму мали Форест Гамп хода у специјалним ортопедским помагалима? Совјетски апарат Илизарова изгледа управо тако. Он има две важне функције: истеже кости и ткива, продужавајући удове, и, што је још важније, помаже срастање костију приликом прелома. Овај уређај се фиксира на самој кости, стварајући известан притисак, па се коштано ткиво развија знатно брже и чак се и тешки преломи лече за краће време него у гипсу, који и не помаже у случају здробљених костију.
Овај чудесни апарат смислио је 1947. године совјетски хирург из Кургана Гаврил Илизаров. Помоћу свог метода успешно је лечио инвалиде из Другог светског рата. За свој изум је добио велики број награда и прославио се као „Микеланђело ортопедије”.
На основу Илизаровљевог метода други совјетски лекари су осмислили још неколико апарата за ноге, шаке и кости лица. Изум Илизарова интензивно се користи и у савременој руској медицини.
У народу се овај уређај назива просто „плава лапма”. Они који су одрасли у СССР-у 90-их година сигурно га се сећају. Налазио се у свакој кући и помоћу њега су се лечиле готово све болести: упала синуса, уха, нагњечења и артритис. Магична направа се просто приносила оболелом месту и згревала га инфрацрвеним зрачењем. Лампа се не загрева и безопасна је приликом додира. Сматрало се да има читав низ корисних својстава: обара притисак, смирује нервни систем.
Сматра се да је апарат осмислио још крајем 19. века извесни војни лекар Мињин, који је први указао на ефикасност плавог светла код смањења болова. Почели су да га користе стоматолози уместо анестезије.
У наше време чаробна лампа се користи све ређе, а научници чак одбијају да верују у корисна својства плавог светла. Али уређај се још производи и то у оригиналном руском дизајну.
Ова малена направа требало би да лечи огроман списак болести: од артритиса до псоријазе, и то тако што делије ултразвуком на мека ткива. Такође се сматра да, ако се користи нека маст за лечење, она ће уз помоћ овог апарата дубље продирати под кожу.
Занимљиво је да је историја „Ретона” почела од изума... машине за прање веша. Али не обичне, него ултразвучне. 1998. године доцент Томског универзитета за системе управљања и радио-електронику Валериј Зјатиков патентирао је свој начин прања: веш се просто стави у посуду, прелије водом и спусти у ултразвучни апарат. Тек после успеха овог изума направљен је уређај за терапију.
Компанија се континуирано развија и пре неколико година је чак направила унапређени модел, додавши функције за магнетну терапију и инфрацрвено зрачење, што значи да сте добили „три у један”.
Не зна се са сигурношћу ко је смислио овај генијални изум, али он се налазио у свакој совјетској кући. На форумима људи који су одрасли у СССР-у се шале да им се заврти у глави чим угледају овај диск. Јер, док су одрасли на њему изводили вежбе, деца су се најчешће на њему само вртела до невероватних брзина.
Принцип функционисања диска је следећи: две металне кружне плоче постављене једна на другу. Доња је причвршћена за под, а горња се окреће око непокретне осе. Совјетски човек, који није познавао фитнес, могао је на диску да изводи велики број вежби, пре свега су то увртања која су чинила леп струк, а такође утицала на држање. У упутству се наводи читав низ вежби. Осим тога, диск развија осећај за равнотежу, а у СССР-у су сви маштали о томе да постану пилоти и космонаути.
Занимљиво је да диск поново добија на популарности. Производе се и савремене варијанте, али многима се свиђа да користе управо ретро совјетске металне дискове.
Овај апаратић за магнетну физиотерапију направљен је на заводу за медицинску технику „Јеламед” у Рјазању почетком 2000-их. Може се сматрати уређајем делукс класе међу свим наведеним и зато је најскупљи.
Магнетно поље овог уређаја, како тврде произвођачи, помаже у лечењу зглобова: артритиса, дискус херније, гихта, сколиозе, па чак и прелома. Помоћу њега се може скидати оток и смањивати болови.
Инструмент изгледа као појас са магнетним дисковима-индукаторима који су повезани траком. Понекад лекари препоручују да се користи као додатна физиотерапија уз основно лечење. Ипак, многи Руси сумњају да ли вреди потрошити толико новац на малену справицу. На форумима људи стално дискутују о томе шта је боље: Алмаг или Ретон.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
