Најславнија тврђава у руској историји (ФОТОГРАФИЈЕ)

1. Брестска тврђава на западној граници совјетске Белорусије прва је била на удару немачке армије 22. јуна 1941. године. Она је уједно била и прво непријатно изненађење за Немце, који су тада схватили да им боравак на територији СССР-а неће бити нимало лак.

Други светски рат, Источни фронт, операција Барбароса, напад на Русију 1941. Немачки артиљерац испред Брестске тврђаве.

Getty Images

2. Тврђава је подигнута у доба Руске империје, средином 19. века, тако да је пред почетак Другог светског рата већ увелико застарела. Острвска тврђава и неколико утврђења на ушћу река Западни Буг и Мухавец углавном су служили као касарна и складиште. У совјетско-пољском рату 1919-1921. тврђава је припала Пољацима, а они су је, између осталог, користили и као затвор.

Тврђава у време када је припадала Пољској.

Archive photo

3. Немци су 1. септембра 1939. године извршили блицкриг на Пољску, а већ сутрадан су на Брестску тврђаву пале прве бомбе. Борбе за тврђаву су вођене 14-17. септембра. Пољски гарнизон, који је бројао 2.500 људи, седам пута је одбио непријатељски напад али су Немци били двоструко бројнији и имали су подршку авијације и 160 артиљеријских оруђа. Када је отпор Пољака сломљен тврђава је у складу са совјетско-немачким споразумом предата СССР-у.

Битка за Брест (1939). Два Реноа FT блокирају северну капију тврђаве.

Немачки државни архив

4. Након две године овде се водила далеко већа битка. Тврђаву је требало да заузме 45. дивизија Вермахта, а она је некада припадала аустријској армији и бројала је 15.000 војника. У тврђави је тада било између 9.000 и 11.500 војника Четврте совјетске армије, граничари и 600 чланова официрских породица. У борбама су многи документи штаба изгубљени или намерно уништени, тако да сада не постоје поуздани подаци о тадашњем бројном стању гарнизона.

Други светски рат, Источни фронт, операција Барбароса, напад на Русију 1941. Немачки војници „чисте“ терен у Брестској тврђави.

Getty Images

5. После моћне припремне артиљеријске ватре прве непријатељске јединице су кренуле у јуриш. „Тврђава се претворила у ватрено море. Све је унаоколо горело и тутњило. На нашој касарни је пробијен кров, отпао је део зида, појавили су се први убијени и рањени“, написао је касније Петар Котељников, питомац оркестарског вода 44. стрељачког пука. Услед неочекиваног напада гарнизон се распао на неколико засебних група које су се самостално браниле, али су браниоци и у таквим условима успели да одбију осам немачких напада, па чак и делимично да потисну непријатеља.

Лешеви совјетских војника поред митраљеза у рушевинама Брестске тврђаве (Белоруска ССР, данас Белорусија), јул-август 1941.

Getty Images

6. Јединице брестског гарнизона су успеле да се повуку из тврђаве пре него што је непријатељ затворио обруч око ње. У тврђави су наставили да се боре остаци појединих стрељачких пукова, батаљона пратећих јединица Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) и пограничних одреда. Они су пружили жесток отпор, тако да је непријатељ запосео само поједине делове утврђења. Често је долазило до борбе прса у прса. „Кад сам викнуо: ’За мном! За Отаџбину!’, многи су ме предухитрили“, сећао се касније Самвел Вовсесјан, који је служио у 84. стрељачком пуку: „На самом излазу се сударих са немачким официром. Био је дугајлија, срећа моја што је и он имао само пиштољ. У делићу секунде обојица опалисмо. Он је мени закачио десну слепоочницу, а ја сам њега... Завио сам рану, помогао ми је наш болничар“.

Репродукција слике Петра Александровича Кривоногова „Браниоци Брестске тврђаве“, 1951.

О. Игнатович/Sputnik

7. „Никада нећу заборавити граничара кога је рафал ранио у обе ноге“, написала је касније Наталија Контровска, жена једног поручника: „Када сам му указала помоћ жене су хтеле да га однесу у заклон, али он се побунио. Тражио је да пренесемо поручнику Кижеватову да он још увек може да лежи поред митраљеза и бије фашисте“.

Трпећи губитке непријатељ се током ноћи 23. јуна повукао на спољне бедеме и отварао артиљеријску ватру на тврђаву. Затим је уследио предлог совјетским војницима да се предају. Одазвало се 1.900 црвеноармејаца.

Тереспољска капија Брестске тврђаве, 1941.

Arсhive photo

8. Једно од најчвршћих упоришта био је део кружне касарне на источној страни тврђаве, који су Немци прозвали „Дом официра“. Потиснувши немачке пешадинце из тог дела тврђаве, неколико распарчаних одреда се окупило у јединствену борбену групу која је убрзо затим покушала да се пробије кроз обруч, али без успеха. Група се држала до 26. јуна, када су немачки минери дигли у ваздух неколико утврђених положаја. „Фашисти су нас претресли и одузели све личне ствари, а затим одабрали нас двадесетак и наредили нам да уклонимо лешеве у том делу тврђаве“, сећао се редов Сергеј Кувалин који је био заробљен: „Скупљали смо и сахрањивали пале совјетске борце не гледајући ко је ко, без евиденције, у прву најближу јаму. Лешеви су се распадали, тешко смо дисали. Немачке војнике смо скупљали на гомиле и узимали сва њихова документа. Идентификационе војничке плочице смо давали официру који је стајао по страни са бочицом колоњске воде у рукама“.

Немачки војници испред Тереспољске капије Брестске тврђаве. 1941.

Arсhive photo

9. „Нисмо знали да се фронт већ одмакао далеко од Бреста па смо свакодневно слали групе да сазнају где су наше јединице. Али те групе се углавном нису враћале...“, сећао се Петар Котељников. Око 30. јуна није више било организоване одбране, али су поједини борци још дуго пружали отпор. На једном зиду у тврђави остао је натпис: „Умирем али се не предајем! Збогом, Отаџбино. 20.7.41.“ 23. јула је заробљен тешко рањени мајор Петар Гаврилов, који је био „у пуној командантској униформи али му је одело претворено у дроњке, лице зарасло у браду и црно од барутне гарежи и прашине. Био је рањен, без свести и крајње изнемогао. Кост и кожа, у правом смислу речи“. Немци нису могли да верују да им је тај човек пре само сат времена пружао интензиван отпор.

Копија натписа пронађеног унутар тврђаве: „Умирем али се не предајем! Збогом, Отаџбино! 20. 7. 1941“ изложена у Музеју одбране Брестске тврђаве.

Сергеј Семјонов (CC BY-SA 3.0)

10. Према немачким подацима, у јуришу на Брестску тврђаву заробљено је преко 7.000 војника Црвене армије, око 2.000 је погинуло, појединци су успели да се пробију и изађу из тврђаве. Вермахт је имао преко 500 мртвих и око 700 рањених. „Руси у Брест-Литовску су се борили изузетно упорно и интензивно. Показали су одличну борбену готовост пешадије и изузетан борбени дух“, пише у борбеном рапорту команданта 45. дивизије Вермахта, генерал-лајтнанта Фрица Шлипера. Вест о неочекивано чврстом отпору стигла је и до државног врха, па су крајем августа тврђаву посетили Адолф Хитлер и Бенито Мусолини.

Хитлер и Мусолини разгледају тврђаву у Брест-Литовску.

Getty Images

11. Због хаоса који је владао у првим месецима рата нико у Совјетском Савезу није ништа знао о подвигу бранилаца Брестске тврђаве. За њега се сазнало тек у фебруару 1942. године, када је Црвена армија код Орела запленила архив штаба поражене 45. дивизије. Херојска одбрана тврђаве постала је позната широм земље тек током 1950-их, када је претворена у један од најважнијих симбола Победе.

20. мај 1962. Фотографија М. Анањина „Ово не сме да се понови“ (Брестска тврђава) / десно: Браниоци Брестске тврђаве, 1960.

TASS

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!