Три највећа неуспеха совјетске обавештајне службе

1. Дански фијаско

Највећи неуспех совјетске обавештајне службе није био везан ни за Гестапо, ни за агенцију ЦИА, него за скромну данску полицију. У историји је он познат као „састанак агената“.

Прометна улица у Копенхагену, 1931.

Scherl/Global Look Press

Катастрофа је проузрокована тиме што су совјетски обавештајци занемарили наредбу из Москве да ни случајно не врбују данске комунисте. Они су били одани Совјетском Савезу, али су ипак представљали велику опасност јер су стално били на оку полиције.

Полицајци Копенхагена су пратили локалне комунисте и тако дошли до Александра Улановског, шефа совјетске тајне обавештајне мреже у Данској. Полиција је 20. фебруара 1935. године извршила упад у стан где је он држао састанак са колегама.

Александар Улановски

Archive photo

Ухапшен је Улановски и са њим још три агента совјетске обавештајне службе, као и десет страних агената (два Американца и осам Данаца). Два совјетска обавештајца су се случајно нашла у Копенхагену – враћали су се из Немачке у СССР и само су свратили да посете старог пријатеља.

„Састанком агената“ је фактички уништена цела совјетска обавештајна мрежа у Данској. Ова скандинавска земља сама по себи није интересовала Совјетски Савез, али су преко ње у Москву стизали тајни подаци из Трећег рајха, тако да се због грешака Улановског морао тражити нови канал за њихово преношење.

2. Крах „Рамзаја“

Херој Совјетског Савеза, обавештајац Рихард Зорге.

Sputnik

Рамзај је био један од најдрагоценијих обавештајаца Совјетског Савеза. Немачки новинар Рихард Зорге, познат у Москви под псеудонимом Рамзај, живео је и радио у Јапану. Он је совјетској обавештајној служби био главни извор тајних података о тој затвореној источној земљи.

Управо је Зорге у јесен 1941. године проследио совјетском руководству крајње драгоцену информацију да Јапан не намерава у скорије време да нападне СССР јер своју агресију усмерава на САД. Због тога су из Сибира и са руског Далеког истока повучене врло важне дивизије које су заједно са осталим трупама спречиле Немце да у оквиру операције „Тајфун“ заузму главни град СССР-а, и одиграле су у том подухвату велику улогу.

Међутим, већ у октобру исте године Рамзај је „проваљен“. Постоји мноштво верзија које објашњавају узроке. На пример, прича се да су Јапанци успели да ухвате његов радиограм и да га дешифрују, да га је издао неко од агената, да су полицајци пратили врбоване јапанске комунисте који су били у контакту са Зоргеом, па су му на крају и довели полицију на врата.

Исправе Рихарда Зоргеа, портпарола немачке амбасаде у Јапану.

Public domain

Рихард Зорге и његова 24 агента су ухапшени 18. октобра 1941. године (у јануару је ухапшено још седморо). Истрага је трајала неколико година. Зорге је обешен у дворишту токијског затвора Сугамо 7. октобра 1944. године, на 27. годишњицу Октобарске револуције. Ликвидацијом Рамзајеве групе совјетска обавештајна служба је задуго изгубила поуздани извор информација о Јапану.

3. Атентат на Фон Папена

Франц фон Папен са породицом.

Getty Images

Франц фон Папен је 1939. године постављен за немачког амбасадора у Анкари. Он је био искусан политичар, бивши канцелар Вајмарске републике. Задатак му је био да увуче Турску у рат на страни Сила Осовине.

Фон Папен је уједно играо и своју игру. Имао је многобројне дипломатске везе и тајно је испипавао терен, проверавајући могућност склапања сепаратног мира између Немачке и западних савезника, без обазирања на интересе СССР-а. Фон Папен би у новој влади (без Хитлера) и сам могао рачунати на високу функцију.

Личност немачког амбасадора је била сувише опасна по Совјетски Савез, те је стога донета одлука да се он ликвидира. Москва се надала да ће убиство Фон Папена покварити односе између Анкаре и Берлина, а можда ће их толико завадити да због тога зарате.

Омар Токат, кога је врбовала совјетска обавештајна служба, пришао је Фон Папену 24. фебруара 1942. године у једној улици турске престонице, носећи бомбу. Али бомба је експлодирала пре времена. Токат је погинуо, а ударни талас је одбацио амбасадора и његову жену, али су они остали живи и неповређени.

Георгиј Мордвинов

Archive photo

Турске специјалне службе су брзо установиле круг људи који су умешани у атентат, и сазнале да су кључну улогу одиграли совјетски обавештајци. Турска војска је неколико дана држала под опсадом совјетску амбасаду, тражећи да јој се испруче два службеника совјетског трговинског представништва (агенти НКВД-а) – Леонид Корнилов и Георгиј Мордвинов (Павлов).

Корнилов и Мордвинов су осуђени на 20 година затвора. Казна им је смањена када је ратна срећа окренула леђа Трећем рајху, а Турска почелна интензивно да се зближава са савезницима. У августу 1944. године обавештајци су ослобођени и послати у Москву.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!