Десет занимљивих чињеница о јединој Олимпијади одржаној у Совјетском Савезу

Москва је добила организацију 22. летњих олимпијских игара 1980. године, победивши гласовима чланова МОК-а Лос Анђелес. Први пут у историји догодило се да је Олимпијада одржана у СССР-у, социјалистичком лагеру и простору Источне Европе.

У Олимпијском селу

Jуриj Белински/ТАСС

Када је совјетско руководство израчунало прелиминарне трошкове које ће имати у организовању Олимпијских игара, њихова радост због победе Москве била је помућена. Препричава се како је Леонид Брежњев хтео пажљиво да одустане од одржавања Олимпијаде. Али како одустајање без нарушавања угледа није било могуће, и како би се смањило оптерећење на буџет, покренута је лутрија, чији приходи су много помогли организаторима. Када је 1980. године у СССР стигао лорд Киланин, Алексеј Косигин, премијер Совјетског Савеза му је рекао: „Да сам тачно знао шта значи Олимпијада никад се не бих сложио са њеним одржавањем”.

Олимпијско село

Јуриj Абрамочкин/Sputnik

На свечаном отварању Игара 19. јула 1980. године совјетски космонаути Леонид Попов и Валериј Рјумин успешан старт и учешће на турниру учесницима Олимпијаде пожелели су са орбите. Они су се појавили на снимку на семафору на стадиону Лужњики.

Владимир Акимов/Sputnik

Поводом уласка совјетских трупа у Авганистан, 64 земље донеле су одлуку да бојкотују Олимпијске игре у Совјетском Савезу. Од тог броја 29 земаља учествовало је на алтернативним бојкот Играма које су Сједињене Државе организовале у Филаделфији, а које МОК није признао. СССР и његови савезници из Источног блока четири године касније игнорисали су 23. летње игре у Лос Анђелесу.

Сергеj Гунеjев/Sputnik

Званичне репрезентације земаља које су бојкотовале игре нису се појавиле на Олимпијади, међутим поједини спортисти који су желели да се такмиче у Москви учествовали су под олимпијском заставом. Највише их је било из Италије, њих 159. У незваничном пласману „Италија“ је заузела пето место, иза СССР-а, Немачке Демократске Републике, Бугарске и Кубе, освојивши 15 медаља.

Валериj Шустов/Sputnik

Како би избегао бојкот и учествовао на Олимпијади џудиста Ецио Гамба морао је да напусти италијанске оружане снаге. Пут у Москву био је успешан, освојио је златну медаљу. Од 2008. године он је тренер мушке репрезентације Русије у џудоу, а 2016. године добио је руско држављанство.

Eцио Гамба

Владимир Родионов/Sputnik

Без обзира на то што се 22. летње олимпијске игре често називају московском Олимпијадом, највећа спортска светковина није одржана само у главном граду СССР-а. Етапе фудбалског турнира одвијале су се у Лењинграду (Санкт Петербург), Минску и Кијеву, а у Талину је одржана једриличарска регата.

Максим Блохин/TASS

У циљу осигурања безбедности Олимпијских игара у КГБ-у је формирано 11. одељење ангажовано на спровођењу „оперативних мера у осујећивању субверзивних акција противника и непријатељских елемената“. Поред тога специјална јединица Алфа установљена 1974. године имала је задатак да спречи да се у Москви понови олимпијска трагедија из 1972. године са отмицом и страдањем талаца.

Александр Лискин/Sputnik

Чувени љупки медведић Мишка који је у виду лутке високе осам метара на затварању Игара лансиран у небо изнад Москве, није био једини симбол 22. летњих олимпијских игара. Мање позната маскота било је теле Вигри које је симболизовало такмичење у једрењу одржано у Талину.

Теле Вигри

Алексеj Федосеjeв/Sputnik

Најмлађи спортиста на Олимпијским играма у Москви био је тринаестогодишњи пливач из Анголе Хорхе Лима, а најстарији седамдесетогодишњи Бугарин Красимир Крастев који је учествовао у регати у Талину.

Семjoн Маjстерман/TASS

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!