Десет занимљивих чињеница о јединој Олимпијади одржаној у Совјетском Савезу

Москва је добила организацију 22. летњих олимпијских игара 1980. године, победивши гласовима чланова МОК-а Лос Анђелес. Први пут у историји догодило се да је Олимпијада одржана у СССР-у, социјалистичком лагеру и простору Источне Европе.

Када је совјетско руководство израчунало прелиминарне трошкове које ће имати у организовању Олимпијских игара, њихова радост због победе Москве била је помућена. Препричава се како је Леонид Брежњев хтео пажљиво да одустане од одржавања Олимпијаде. Али како одустајање без нарушавања угледа није било могуће, и како би се смањило оптерећење на буџет, покренута је лутрија, чији приходи су много помогли организаторима. Када је 1980. године у СССР стигао лорд Киланин, Алексеј Косигин, премијер Совјетског Савеза му је рекао: „Да сам тачно знао шта значи Олимпијада никад се не бих сложио са њеним одржавањем”.

На свечаном отварању Игара 19. јула 1980. године совјетски космонаути Леонид Попов и Валериј Рјумин успешан старт и учешће на турниру учесницима Олимпијаде пожелели су са орбите. Они су се појавили на снимку на семафору на стадиону Лужњики.

Поводом уласка совјетских трупа у Авганистан, 64 земље донеле су одлуку да бојкотују Олимпијске игре у Совјетском Савезу. Од тог броја 29 земаља учествовало је на алтернативним бојкот Играма које су Сједињене Државе организовале у Филаделфији, а које МОК није признао. СССР и његови савезници из Источног блока четири године касније игнорисали су 23. летње игре у Лос Анђелесу.

Званичне репрезентације земаља које су бојкотовале игре нису се појавиле на Олимпијади, међутим поједини спортисти који су желели да се такмиче у Москви учествовали су под олимпијском заставом. Највише их је било из Италије, њих 159. У незваничном пласману „Италија“ је заузела пето место, иза СССР-а, Немачке Демократске Републике, Бугарске и Кубе, освојивши 15 медаља.

Како би избегао бојкот и учествовао на Олимпијади џудиста Ецио Гамба морао је да напусти италијанске оружане снаге. Пут у Москву био је успешан, освојио је златну медаљу. Од 2008. године он је тренер мушке репрезентације Русије у џудоу, а 2016. године добио је руско држављанство.

Без обзира на то што се 22. летње олимпијске игре често називају московском Олимпијадом, највећа спортска светковина није одржана само у главном граду СССР-а. Етапе фудбалског турнира одвијале су се у Лењинграду (Санкт Петербург), Минску и Кијеву, а у Талину је одржана једриличарска регата.

У циљу осигурања безбедности Олимпијских игара у КГБ-у је формирано 11. одељење ангажовано на спровођењу „оперативних мера у осујећивању субверзивних акција противника и непријатељских елемената“. Поред тога специјална јединица Алфа установљена 1974. године имала је задатак да спречи да се у Москви понови олимпијска трагедија из 1972. године са отмицом и страдањем талаца.

Чувени љупки медведић Мишка који је у виду лутке високе осам метара на затварању Игара лансиран у небо изнад Москве, није био једини симбол 22. летњих олимпијских игара. Мање позната маскота било је теле Вигри које је симболизовало такмичење у једрењу одржано у Талину.

Најмлађи спортиста на Олимпијским играма у Москви био је тринаестогодишњи пливач из Анголе Хорхе Лима, а најстарији седамдесетогодишњи Бугарин Красимир Крастев који је учествовао у регати у Талину.