Стаљинов миљеник незгодне нарави: Чувени пилот коме је све било дозвољено

Макаров/ТАСС; В.Дени, Н.Долгоруков
Валериј Чкалов је био најпознатији и најпопуларнији совјетски пилот и Стаљинов љубимац, али је својим несташлуцима често многима загорчавао живот. Трагично је погинуо под неразјашњеним околностима.

У Русији свако зна ко је био Валериј Чкалов. Његово име носе многе улице, па чак и градови. Он је у своје време био права звезда и уживао Стаљиново покровитељство, али је дубоко презирао сва правила и прописе. Чкалов је 1937. године извео рекордно дугачак лет из Москве у САД.

Захваљујући јогунастом темпераменту направио је сјајну каријеру у ваздуху, али је стварао и много проблема, што је на крају имало фаталан исход.

Својеглав, али омиљен

Пробни пилот Валериј Чкалов (1904-1938), Херој Совјетског Савеза. Погинуо 15. децембра 1938. године за време првог пробног лета у новом ловцу И-180.

Чкалов је рођен 1904. године у сеоској породици. Као дечак је заједно са оцем радио на пароброду. Први пут у животу је видео авион 1919, када је имао 15 година. Од тада је маштао да постане пилот.

Исте године се пријавио у Црвену армију и почео да учи браварски занат у фабрици војних авиона. Био је то први корак у каријери најславнијег пилота Совјетског Савеза.

Већ 1924. године Чкалов је био искусан пилот ловачког авиона и у том својству је упућен у авионску ескадрилу у Лењинград (данас Санкт Петербург). Управо ту је његова својеглавост почела да долази до изражаја.

Плакат за филм.

Брзо се прочуо као човек који воли да ризикује. Био је умешан у многе врло опасне летове. Према једној веома распрострањеној, али још увек непотврђеној причи, једном је пролетео авионом испод моста. Та епизода је приказана у филму о Чкалову снимљеном 1941. године.

Често је правио испаде, али је исто тако често бележио и тријумфалне успехе. Био је чак ухапшен и искључен из редова Црвене армије, али је убрзо затим учествовао у московској паради поводом 10-годишњице Октобарске револуције 1927. године. На казну затвора је осуђен зато што је авионом налетео на далековод, да би после само шест дана био пуштен после интервенције Централног комитета Комунистичке партије СССР-а.

Александар Бељаков, Валериј Чкалов и Георгиј Бајдуков на острву Уд (данас острво Чкалов) неколико часова након слетања.

Чкалов је био толико славан да је уживао „бланко поверење“ совјетског руководства, нарочито после рекордног лета који је извео по личном налогу Јосифа Стаљина.

Из СССР-а у САД преко Јужног пола

Поново је примљен у редове Црвене армије 1930. године и рехабилитован као пробни пилот.

Херој Совјетског Савеза Валериј Павлович Чкалов испред вежбовног авиона У-2 који је добио на поклон од народног комесара за тешку индустрију.

Чкалов је 1936. године прихватио предлог двојице пријатеља, такође пилота, да изведе највећи подвиг у животу – да без атерирања прелети из СССР-а у САД. Те тридесете године су и иначе биле препуне великих достигнућа у ваздуху, али ипак је овај подухват био крајње ризичан, јер ниједан авион тада није био довољно поуздан за тако дугачак и изазован лет. Али изгледа да је управо тај превелики ризик и побудио Чкалова да прихвати изазов и обрати се руководству СССР-а са молбом да му одобри лет.

Генерални секретар Централног комитета Сверуске комунистичке партије (бољшевика) и члан Политбироа Јосиф Стаљин са чланом Политбироа ЦК ВКП(б) Лазаром Кагановичем приликом дочека совјетског пробног пилота Валерија Чкалова (у средини) на Шчолковском аеродрому 10. августа 1936.

Јосиф Стаљин је дао одобрење пилотима, али је ипак променио путању и одредио да коначно одредиште буде руски далекоисточни град Петропавловск-Камчатски. Чкалов и његови другови су успешно извели тај подвухват. Провели су у ваздуху 56 часова и превалили око 9.000 километара

Совјетско руководство је било презадовољно тим успехом и сагледало у њему „пропагандни потенцијал“. Стаљин је лично дочекао пилоте по њиховом повратку у Москву и лично поклонио Чкалову авион По-2 „Поликарпов“, а уједно је њему и осталим члановима посаде доделио звање Хероја Совјетског Савеза.

Одважни пилот је искористио свој нови статус и утицао на Стаљина да добије одобрење за „лет снова“ из Москве у Ванкувер (држава Вашингтон, САД), преко Северног пола. Стаљин је овога пута попустио и дао дозволу.

 Схема лета совјетских пилота Валерија Чкалова, Георгија Бајдукова и Александра Бељакова из Москве у Северну Америку преко Северног пола.

Чкалов је полетео 18. јуна 1937. године. После 63 сата проведена у ваздуху слетео је на америчко тло, што је изазвало еуфорију међу Американцима. Пилоти су дочекани као хероји. Чак их је и председник САД Френклин Делано Рузвелт примио у Белој кући.

Чкалов се вратио кући као народни херој кога је обожавала цела нација на челу са њеним лидером.

Последњи лет

Авион Валерија Чкалова којим је изведен лет без атерирања на линији Москва – Северни пол – САД.

Легендарни Херој Совјетског савеза погинуо је у авионској несрећи 15. децембра 1938. године. Тога дана је стигао на московски аеродром да испроба нови огледни примерак ловачког авиона И-180 „Поликарпов“. Касније је истрага закључила да је Чкалов занемарио противљење појединих инжењера јер се знало да авион има још доста недостатака. Без обзира на све то он се винуо у небо.

Бајдуков, Чкалов, пуномоћни представник СССР-а Тројановски и Бељаков после пријема код председника САД Рузвелта у Белој кући 28. јуна 1937.

После неколико минута лета мотор је отказао и авион се срушио изван аеродрома. Чкалов је одмах пребачен у болницу али је убрзо затим подлегао повредама.

Стаљин је лично обавештен о трагичном догађају. Ухапшени су многи инжењери који су радили на овом авиону.

Москва дочекује учеснике лета Москва – Северни пол – Ванкувер Георгија Бајдукова, Александра Бељакова и Валерија Чкалова.

Последње Чкаловљеве речи су, наводно, биле: „Немојте никога кривити. Ја сам крив за ово“.

Валериј Чкалов је у својој каријери тестирао преко 70 врста авиона. Сахрањен је на Црвеном тргу испред зидина Кремља као народни херој.

Валериј Чкалов са женом и сином на тргу испред Белоруске железничке станице.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“