Руски генерал-лајтнант Иван Заборовски примао је 1788. године у Фиренци стране официре у руску војну службу са циљем да се они касније пошаљу у рат са Отоманским царством. Једном приликом је Заборовском саопштено да неки Корзиканац који се презива Бонапарта моли генерала да га хитно прими. У обичној ситуацији официр тако високог ранга не би ни разматрао ту молбу али се овде радило о Корзиканцу, а генералу је било наложено да обрати посебну пажњу на официре који долазе из тог региона и зато је он пристао.
Public domain
У кабинет је ушао 19-годишњи потпоручник. Био је блед, мршав и исцрпљен. Молио је, па чак и захтевао, да буде примљен у руску армију у истом чину који је имао у француској армији. То је било супротно правилима које је Катарина Велика недавно увела. Заборовски је био угледан и прекаљен генерал. Он је могао направити изузетак за неког француског генерала или пуковника, али баш за непознатог потпоручника то није било могуће. Заборовски је одбио молбу, а онерасположени Бонапарта је журно напустио кабинет. Заправо, скоро је истрчао викнувши презриво: „Идем код Пруса да служим! Пруски краљ ће ми дати чин капетана!“
Шта све ово значи? Шта је претходило овом чудном догађају?
- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Увертира
Наполеон Бонапарта је своју кућу на Корзици напустио 1779. године пре него што ће напунити 10 година, и уписао се у војну школу у Бријен ле Шатоу на северу централне Француске. Иако је био на неки начин одбачен у друштву вршњака (због изразитог корзиканског патриотизма), ипак је био успешан у математици, историји и географији. Када је 1784. године завршио школу изабрао је каријеру артиљеријског официра. Примљен је у војну школу у Паризу. Завршио је школовање пре рока, 1785. године, у чину потпоручника и почео да служи у француској армији.
Наполеонов отац Карло Бонапарта умро је почетком те године оставивши велики дуг француским властима (пропао му је бизнис који је покренуо у позним годинама). Наполеон није био најстарији син али је преузео обавезу главе породице. Тек је био примљен у војну службу а већ је морао да моли да буде привремено ослобођен како би подржао породицу. Први пут после много година вратио се на Корзику. Два пута је морао да продужује одсуство. Чак и кад се 1788. године вратио на службу у оном истом чину потпоручника живео је веома скромно и већину плате је слао кући, тј. мајци која је постала удовица. Будући први конзул је често морао да гладује у правом смислу. Преживео је само захваљујући свом неумољивом и чврстом карактеру.
Henri Félix Emmanuel Philippoteaux/Версајски дворац
У очајничкој потрази за путем којим ће његова каријера кренути узбрдо Наполеон умало није ступио у руску војну службу. Када је 1788. године почео рат између Руске империје, којом је владала Катарина Велика, и Османлијског царства, генерал-лајтнант Иван Заборовски послат је у јужну Европу са циљем да врбује стране официре у руску императорску армију. Европљане је могао да привуче само новац јер су руски официри примали већу плату него официри било које друге европске армије. Заборовски је имао наређење да посебну пажњу обрати на официре који долазе из Грчке, Албаније и са Корзике јер они одавно кубуре са Турцима, а у руску армију су позвани под паролом „рат хришћана против безбожника“.
Међутим, Катарина је недавно, пре поменутог догађаја, издала указ да се приликом пријема у руску армију чин страног официра мора смањити за један ранг. То би значило да би Наполеон у руској армији морао добити чин заставника, тј. постати нижи официр. Частољубиви Бонапарта то није могао поднети. На крају крајева, он је први матурирао у париској војној школи. Зато је покушао лично да убеди генерала Заборовског као што је описано.
Последице
Наравно, Наполеон није ступио у пруску службу као што је најавио у тренутку негодовања. Вратио се у свој пук, а у чин поручника је унапређен тек 1791, када се већ догодила Француска револуција.
После тога се његова каријера винула у небеса. Вратио се на Корзику где је ступио у француску Националну гарду и ускоро је унапређен у чин потпуковника, а затим деградиран у чин капетана, да би 1793. после чувеног подвига за време опсаде Тулона добио чин бригадног генерала.
Музеј армије
Када је 1812. године Наполеонова армија ушла у Русију Иван Заборовски је већ имао 77 година, живео је у Москви и био сенатор у једној московској канцеларији Правитељствујушчег сената Руске империје. Био је већ стар, није могао ни да командује ни да учествује у биткама и зато је, као и већина московских племића, морао да се склони у село. Али је ипак доживео да Наполеон буде побеђен и протеран из Русије. Иван Заборовски је умро 1817. године.