Заборављена парада савезника у Берлину (ФОТО)

Виктор Тjoмин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Заједничка парада совјетских, британских, француских и америчких снага у престоници Немачке у септембру 1945. године требало је да покаже јединство и слогу међу савезницима. Уместо тога она је јасно показала да епоха хладног рата није далеко.

После пораза нацистичке Немачке свака земља-победница је на свој начин обележила овај значајан догађај. Најмасовније прославе биле су Парада Победе Црвене армије у Москви 24. јуна 1945. године, која је окупила преко 30 хиљада учесника, и парада британске војске која је одржана 21. јула исте године у Берлину, у којој је учествовало 10 хиљада војника Њеног Краљевског Величанства, а поздравио их је Винстон Черчил.

Када је 2. септембра Јапанска империја капитулирала, маршал Георгиј Жуков на челу Групе совјетских окупационих снага у Немачкој добио је идеју да заједничком парадом савезничких снага смештених у Берлину прослави коначни крај Другог светског рата. Обративши се Кремљу, добио је за то пуну Стаљинову подршку.

Американци, Британци и Французи такође су подржали план Жукова. Паради је требало да присуствују високи војни заповедници савезничких оружаних снага: главнокомандујући британским окупационим снагама у Немачкој фелдмаршал Бернард Монтгомери, главнокомандујући америчким снагама генерал Двајт Ајзенхауер и начелник Генералштаба одбране Француске генерал Жан де Латр де Тасињи. Међутим, када су већ договорене све формалности и одређен датум за одржавање параде (7. септембар), сви они су изненада, позивајући се на различите разлоге, одбили да учествују, обећавајући да ће послати своје представнике.

Обесхрабрени Жуков се обратио Москви са питањем да ли у таквим условима уопште треба нешто организовати и брзо је добио Стаљинов одговор: „Они желе да умање значај Параде Победе у Берлину. Сачекајте, смислиће они и друге трикове. Не обраћајте пажњу на одбијање савезника и сами организујте параду, тим пре што ми на то имамо више права него ониˮ.

5На крају су на Параду Победе савезничких снага у Другом светском рату дошли генерал-мајор Брајан Робертсон, заменик команданта британских окупационих снага, војни губернатор Баварије генерал Џорџ Патон и главнокомандујући француске окупационе зоне у Немачкој генерал Мари-Пјер Кениг.

Заменик команданта британских окупационих снага, војни губернатор Баварије генерал Џорџ Патон и совjетски маршал Георгиј Жуков

Војни заповедници савезничких снага (можда под притиском својих влада) игнорисали су заједничку параду са Црвеном армијом, али су прослављене јединице западних армија ипак у њој учествовале: 131. пешадијска бригада, „Пустињски пацовиˮ Монтгомерија, борила се против снага Ервина Ромела у северној Африци, десантне једнице 82. падобранске дивизије САД прешле су дуг пут од Сицилије до Нормандије и Ардена. Французе су представљале колонијалне снаге зуава (Бербери из северног Алжира) и алпски стрелци, који су учествовали у ослобођењу Француске.

Свака од савезничких армија послала је по 1000 војника. Совјетска страна је, међутим, од 248. стрељачке дивизије формирала комбиновану колону од 2 хиљаде људи под командом учесника освајања Берлина хероја Совјетског Савеза потпуковника Георгија Лењова.

Параду је свечаним говором отворио Георгиј Жуков, који је истакао да се „човечанство спасло од претње немачке најезде на Западу и јапанског харања на Истокуˮ. Уз пратњу оркестара савезника, пред очима 20 хиљада становника Берлина војници су промарширали поред Рајхстага и Бранденбуршке капије. Место није случајно изабрано. Управо ту су се водиле последње жестоке борбе за град у мају 1945. године.

Парада је завршена проласком колоне војне технике. После британских, америчких и француских тенкова и оклопних транспортера појавила се колона од 52 совјетска чудовишта, најновијих тешких тенкова ИС-3. Према легенди, један од официра из свите генерала Патона се тргнуо видевши ове тенкове и амерички заповедник је морао да га охрабри речима: „Смири се, они су за нас!ˮ

Парада савезника у Берлину није постала симбол снажног пријатељства између СССР-а и западних земаља. Напротив, она је показала прве наговештаје у захлађењу односа између некадашњих савезника. У условима хладног рата ње су се ретко сећали и у историју је ушла као Заборављена парада.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“