Како је СССР помагао Немачкој да обнови армију после Првог светског рата

Немачки савезни архив (Бундесархив)
Тесна и свестрана војнотехничка сарадња двеју држава онемогућена је доласком нациста на власт у Немачкој.

„Отписане“ земље

После Првог светског рата немачка армија, некада најјача у Европи, била је у јадном стању. Према условима Версајског мира морала је да ограничи бројност на 100.000 војника, није смела да има тенковске јединице, ратно ваздухопловство и подморнице, нити да врши војна истраживања и да ради на војним пројектима.

Будући да развој армије није био могућ на њеној територији, Немачка је понудила Совјетској Русији сарадњу у тој сфери. Русија је тада и сама била исцрпљена грађанским ратом и страном интервенцијом, у окружењу непријатељски настројених држава, и чак није била призната од стране водећих светских сила.

Руски и немачки војници се рукују.

Због тога је Москва била заинтересована за контакте са Немачком и за модернизацију Црвене армије, утолико пре што су немачки војни стручњаци још увек били високо квалификовани.

Тајни договори

Преговори о војној сарадњи између Москве и Берлина почели су пре него што је окончан совјетско-пољски рат (1919-1921) јер су и Русија и Немакча имале „нерашчишћене рачуне“ са Пољском, али то још увек није био војнополитички савез.

Заробљени Немци. Први светски рат.

Тако се током 1920-их у Русији појавио читав низ немачких тајних школа и центара за војну обуку и војна истраживања. Власти Вајмарске републике нису штеделе средства – за те потребе су годишње издвајале десетак процената из војног буџета.

Тајна совјетско-немачка војна сарадња је Берлину била далеко потребнија него Москви. Совјетски опуномоћени представник у Немачкој Николај Крестински написао је 1928. године Стаљину: „Ми не чинимо ништа супротно споразумима или нормама међународног права, а Немци крше Версајски споразум. Они треба да се плаше раскринкавања и да чувају тајну“.

Објекат „Липецк“

Немачка вздухопловна школа „Липецк“.

Код Липецка (око 400 км од Москве) тајно је основана немачка пилотска школа. Немци су сносили све трошкове. Према договору, обучавани су како немачки, тако и совјетски пилоти, којима су западне колеге преносиле своје искуство.

Поред теоријске обуке тестирани су нови авиони, авионска опрема и наоружање, а увежбавана је и тактика борбе у ваздуху. Немачко министарство одбране је преко посредника куповало авионе од трећих земаља и допремало на територију СССР-а. У првој партији је достављено 50 холандских ловаца Fokker D.XIII у деловима, који су затим склапани у липецком авио-центру.

Ловци Fokker D.XIII у Липецку.

Немачки пилоти су носили туђа имена и совјетску униформу без ознака. Пред долазак у СССР званично би били отпуштени из немачке армије, а по повратку су поново примани у ранијем чину. Пилоти који су погинули током тестирања враћани су кући у специјалним сандуцима са натписом „резервни делови“.

За осам година, колико је постојала липецка авио-школа, у њој је обучено преко стотину немачких пилота.

Немци су почетком 1930-их већ делимично могли да обучавају војску на својој територији, а после доласка нациста на власт 1933. године Совјети нису желели да наставе војнотехничку сарадњу са идеолошким противницима, тако да је авио-школа затворена.

Објекат „Кама“

Немачка тенковска школа „Кама“. Обука на тенковима од шперплоче.

Крајем 1929. године почела је са радом немачка тенковска школа у СССР-у. Школа „Кама“ се налазила близу Казања (800 км од Москве). У совјетским документима је носила назив „Технички курсеви ратног ваздухопловства“.

„Кама“ је функционисала по истом принципу, тј. држана је у тајности, средства је углавном обезбеђивала немачка страна, заједно су обучавани совјетски и немачки тенкисти. На полигонима код Казања тестирано је тенковско наоружање и средства за везу, проучавана је тактика тенковске борбе, камуфлажа и сарадња тенковских група.

Немачка тенковска школа „Кама“. Увежбавање маневара.

Тенкови за тестирање, такозвани „велики трактори“ (Grosstraktoren), тајно су по наруџбини немачког министарства одбране прављени у водећим предузећима (Krupp, Rheinmetall и Daimler-Benz) и у деловима су допремани у СССР. Црвена армија је са своје стране ставила на располагање лаке тенкове Т-18 и танкете Carden Loyd британске производње.

„Кама“ је такође затворена после 1933. године. За кратко време је у њој обучено 250 совјетских и немачких тенкиста.

Објекат „Томка“

Немачка школа хемијског рата „Томка“.

Немачка школа хемијског рата „Томка“ у Саратовској области (900 км) на територији СССР била је најстроже чувана тајна. Комплекс је обухватао четири лабораторије, два виваријума, комору за дегазацију, електроцентралу, гаражу и стамбене бараке. Из Немачке је тајно допремљена сва опрема, а такође неколико авиона и топова.

У „Томци“ је стално боравио немачки персонал од 25 људи. Били су то хемичари, биолози и токсиколози (нема заједно), пиротехничари и артиљерци. Школу су похађали совјетски стручњаци који нису имали толико богато искуство у примени хемијског оружја.

Од свих објеката на територији СССР-а Немцима је најважнија била „Томка“. Поред ограничења у Версајском споразуму имала је значаја и чињеница да у релативно малој Немачкој није било лако наћи одговарајуће полигоне за тестирање хемијског оружја. И поред тога што је совјетској страни „Томка“ доносила и новац и искуство, ипак је и она затворена у години оснивања Трећег рајха, јер је политички моменат био важнији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“