Нуклеарни торпедо у СССР-у први пут тестиран пре 65 година

Утовар торпеда. (Слика је симболична)

Утовар торпеда. (Слика је симболична)

Scherl/Global Look Press
Пре тачно 65 година, 21. септембра 1955, у СССР-у је изведено прво тестирање торпеда са нуклеарном бојевом главом. Основни циљ овог пројекта био је каснији развој антинуклеарне заштите совјетских бродова.

Познато је да су Американци први направили атомску бомбу, једини су је и применили у нападу на Хирошиму и Нагасаки, а поред тога су вршили многобројне пробе у разним срединама, између осталог и под водом. Све је то било познато совјетском руководству, те се између осталог поставило питање како је могуће заштитити бродове од таквог оружја. Када је СССР направио сопствену атомску бомбу радови у том правцу су кренули убрзаним темпом јер се појавила могућност тестирања те заштите у природним условима.

У ту сврху је направљен специјални полигон на архипелагу Нова Земља (радови су почели у лето 1954), који је касније добио назив „Објекат-700“. Изабрано је место удаљено од насеља, а нуклеарна проба је извршена у заливу Чернаја јер се вода из тог залива практично није мешала са водом у Баренцовом мору, тако да је избегнуто ширење радијације.

Нуклеарно пуњење за торпедо је најпре тестирано на копну, на Семипалатинском полигону, после чега су коначно дефинисани основни параметри нуклеарне бојеве главе. Као носач је изабран торпедо Т-5 са стандардним калибром 533 милиметра који је омогућавао да се овим пројектилом наоружају совјетске подморнице различитих типова. Торпедо је био тежак 2,2 тоне а дугачак 792 цм.

Ради проучавања разорних фактора нуклеарне експлозије на подручју за тестирање је размештено неколико бродова и подморница, удаљених од епицентра од 300 метара до 3 километра. Пловила су била снабдевена мерним инструментима, а такође фотографском и видео-техником. За процену дејства на живу силу искоришћено је 100 паса, од којих су три четвртине смештене на бродовима-метама, а остали на обалским објектима. Торпедо је на место експлозије допремљен на тегљачу и помоћу специјалних чекрка спуштен је на дубину од 12 метара, где је касније изазвана детонација.

Експлозија је имала снагу еквивалентну детонацији 3,5 килотона ТНТ-а. Хидродинамички ударни талас је одмах потопио разарач „Реут“ који се налазио 300 метара од епицентра. Такође је потпуно онеспособљена подморница С-81 (удаљена 500 метара, на перископској дубини). Оштећени су и удаљенији бродови и подморнице, али та оштећења нису била критична. Страдало је 17 животиња. Шест паса је потонуло са бродовима, а код 11 паса је дошло до тровања радијацијом. Све у свему, тестирање је показало да у одговарајућој антинуклеарној формацији, када су бродови на већем међусобном растојању, нуклеарни торпедо може да потопи само једно пловило.

Треба истаћи да је Совјетски Савез извршио другу подводну нуклеарну пробу две године касније, у октобру 1957. Тада је торпедо Т-5 лансиран са подморнице, а експлозија је имала снагу око 10 килотона.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“