Три највећа секс-скандала у СССР-у

Archive photo; Виктор Шандрин/ТАСС; Сергеј Гуњејев/Sputnik

Archive photo; Виктор Шандрин/ТАСС; Сергеј Гуњејев/Sputnik

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
И у Совјетском Савезу је било секс-скандала: високи функционери су посећивали илегалне борделе, познати спортисти су оптуживани за силовање...

1. Бордел за совјетског министра

У фебруару 1955. године совјетски лидер Никита Хрушчов је добио анонимно писмо од „совјетске грађанке и мајке“. Ауторка писма је описала нешто што је у СССР-у било незамисливо: тајни бордел који посећују многобројни високи функционери, где се специјално за њих ради секса доводе младе студенткиње. „Грађанка и мајка“ је тврдила да је њена ћерка била једна од жртава и молила је совјетског лидера да затвори ову срамотну установу и казни њене осниваче и покровитеље.

Ауторка је навела да је њена ћерка између осталих утицајних личности поменула и министра културе СССР-а Георгија Александрова и совјетског књижевног критичара и партијског званичника Александра Јеголина.

Вероватно је Хрушчов проценио да је писмо пристигло у прави час јер су потенцијални кривци били уједно и његови полтички непријатељи. Због тога је захтевао спровођење хитне истраге.

Георгиј Фјодорович Александров

Истрага је показала да су оптужбе биле оправдане и да министар Александров, Хрушчовљев политички непријатељ, није био једина утицајна личност умешана у овај скандал. Током истраге су откривена и имена других политичара, утицајних идеолога и агитатора, познатих академика, па чак и бившег Стаљиновог министра просвете Сергеја Кафтанова.

Сви су они били чести гости у кући не баш познатог драматурга Константина Кровошеина, који је за те забаве регрутовао младе жене из различитих позоришних и кореографских школа.

Министар културе Александров је признао кривицу и молио партијске лидере за милост и могућност да се искупи. Нико није добио казну затвора осим Кровошеина, номиналног власника бордела. Александров је смењен и пребачен у Белоруску ССР где је радио као шеф одељења на Институту за филозофију у тамошњој Академији наука.

Највећи секс-скандал у историји Совјетског Савеза остао је познат као „Случај гладијатора“ јер се, према неким изворима, један оптужени бранио говорећи да је његова кривица само у томе што је „мазио“ девојке (на руском се то каже „гладить“), па су и сви актери овог скандала добили надимак „гладијатори“.

2. Фудбалер оптужен за силовање

Едуард Анатолијевич Стрељцов – олимпијски шампион, шампион СССР-а, нападач московског фудбалског клуба „Торпедо“.

Едуард Стрељцов је био совјетски фудбалер, нападач московског „Торпеда“. На међународном нивоу је дебитовао са 18 година. Био је одличан играч, четврти голгетер у репрезентацији.

Блистава каријера младог фудбалера суновратила се убрзо после Светског првенства 1958. године, када је Стрељцов оптужен за силовање.

Оптужба гласи да су Стрељцов и његови пријатељи организовали забаву у викенд-кући изван града и упознали се са младим женама које су им се придружиле. Едуард Стрељцов је наводно, ступио у интимну везу са једном од њих, Марином Лебедевом.

Сутрадан када се Марина вратила кући њена мајка је телефонирала у полицију. Стрељцов је ухапшен и оптужен за силовање.

Докази против Стрељцова нису били убедљиви, али је он признао кривицу јер му је, наводно, обећано да ће моћи да настави каријеру ако призна кривицу. Међутим, осуђен је на 12 година затвора.

Таква пресуда је допринела ширењу разних гласина. Причало се, на пример, да је то била намештаљка конкурентног фудбалског клуба или лична освета Маринине мајке која је желела да се Стрељцов ожени њеном ћерком. Било како било, репрезентација Бразила је освојила Светско првенство 1958. у Шведској, а Пепе је проглашен за најбољег младог фудбалера овог шампионата. Стрељцов је за то врме био у затвору тако да није могао претендовати на титулу.

После пет година је условно пуштен из затвора и вратио се у московски „Торпедо“. Штавише, враћен је и у совјетску репрезентацију, а 1968. је проглашен за фудбалера године.

После Стрељцовљеве смрти 1990. године Лебедева је, наводно, виђена на његовом гробу 1997. како полаже цвеће сутрадан после годишњице смрти.

3. Мокри Јељцин

У септембру 1989. године политичка каријера будућег првог председника Русије напредовала је пуном паром. Јељцин је победио на изборима за народног посланика у Московском изборном округу и стао на чело Комитета врховног Совјета СССР-а за грађевину и архитектуру.

Само месец дана након тога Јељцин се нашао у центру пажње поводом скандала око кога се у медијима подигла велика прашина.

Све је почело када се Борис Николајевич у мокром и каљавом оделу појавио у полицијској станици близу вила функционера руске владе. Полицији је рекао да су га киднаповали неки људи у аутомобилу, а затим га са моста бацили у реку Москву. Необично је што је Јељцин том приликом замолио полицајце да цео тај случај остане међу њима.

И поред обећања полицајци су обавестили вишу инстанцу тако да је совјетско руководство сазнало за политички скандал који би могао бити искоришћен за Јељцинову дискредитацију и уништење његове каријере.

Михаил Сергејевич Горбачов, председник СССР-а и генерални секретар ЦК КПСС  (десно) и Борис (справа) у сусрету са председником Врховног совјета РСФСР Борисом Николајевичем Јељцином.

Михаил Горбачов је захтевао да се спроведе истрага, вероватно се надајући да није било отмице и да ће истрага открити некакву мрачну страну Јељциновог живота, на пример љубавницу.

Истрага је заиста показала да Јељцинова прича не одговара истини. Да је бачен у реку са места на које је указао задобио би озбиљне повреде јер је мост на том месту сувише висок а река сувише плитка. Јељцинов возач је такође одбио да потврди ту причу. Поред тога, на указаном месту је пронађен букет цвећа.

Испоставило се да Јељцин те вечери није учинио ништа криминално али су његови политички противници ипак искористили скандал да га дискредитују. Јељцин је демантовао оптужбе и гласине: „У КГБ-у је организовано специјално саветовање на коме је издат налог да се прошире гласине о томе како Јељцин негде пијанчи и састаје се са женама. Они су прешли све границе јер им је гнев помрачио разум. Њихова злоба нема граница, она је прерасла у отворену хајку усмерену на компромитовање и дискредитацију посланика који им је већ дуго као кост у грлу“.

Цео овај случај ипак није био довољан да се уништи Јељцинова политичка каријера – само неколико година касније он је постао први председник нове независне Русије.

Овде сазнајте како су живеле проститутке у Руској Империји. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“