Косоворотка: Како се појавила најтипичнија руска кошуља

Legion Media; Gallen-Kallelan Museo
Носили су је сви – и мушкарци, и жене, и деца. Зашто је та кошуља била толико популарна?

Данашњи модни дизајнери и блогери би рекли да је косоворотка елементарни део гардеробе јер се може носити свакога дана у свакој комбинацији, као једнобојна мајица.

Косоворотка је била главни елемент једноставне гардеробе сваког руског сељака почев од 15. па све до почетка 20. века. У сваком случају, Руси су најпре облачили ову кошуљу, па онда све остало.

Шта је косоворотка?

Косоворотка је обична кошуља дугих рукава. Сељаци су носили беле кошуље од грубог платна. Биле су комотне и нису се упасивале, само су везиване учкуром око струка. Носиле су се сваки дан. Празничне косоворотке су имале извезен оковратник. Уз њих је о празнику често ношен леп појас, на пример са кићанкама.

Руси су током лета по пољу носили само косоворотку, док су у кући преко ње облачили прслук, а зими преко тога још и кафтан. Имућнији људи су често шили празничне косоворотке од скупљих материјала, од свиле или атласа.

Портрет Максима Горког у фотељи са косоворотком светле боје.

Женске косоворотке су биле дугачке до пода. Скути и рукави су се најчешће видели испод сарафана који се облачио преко кошуље. Сељанске су имале велики број кошуља за разне прилике. Постојале су кошуље за неудате девојке, за удаваче и за удате жене. Кошуља за празнике и сахране имала је пажљиво извезене манжетне и оковратник са симболичним украсима.

Ања и Волођа Сукачов у парку.

Косоворотке су шивене чак и за малу децу и бебе, а од старих кошуља су кројене пелене.

Порекло назива „косоворотка“

Назив је потекао од руског израза „косой ворот“, тј. „коси оковратник“, јер разрез на оковратнику није био на средини, како је уобичајено, него са стране, најчешће ближе левом рамену. Културолог и академик Дмитриј Лихачов сматра да разрез није померен у страну из естетских разлога, него да у тешким физичким пословима сељацима не би испадао крстић који су носили око врата.

После револуције није више било уобичајено носити крст око врата, тако да ни косоворотка више није била актуелна.

Порекло руске војничке блузе

Косоворотка је послужила као прототип за војничку блузу, која је такође била популарна.

Цар Николај II Романов у заробљеништву. Шетња под стражом у Царском Селу.

У Туркестанском војном округу су 1880. године војницима подељене лаке руске косоворотке за гимнастичке вежбе по врућини. Затим су једноставно додате еполете. Таква војничка блуза је у Русији најчешће коришћена за време Првог светског рата, револуције и грађанског рата.

Те војничке блузе су носили козаци, коњица и све војне јединице на југу Русије. Преко блузе је ношен опасач. Додуше, разрез на блузи је често био на средини, а не са стране.

Толстој и други љубитељи

Руски племићи и аристократе 18. и 19. века нису носили косоворотке. За њих су биле карактеристичне кошуље без оковратника. Можда је једини изузетак у том погледу био Лав Толстој, који је желео да истакне своју блискост са народом па је на своме имању Јасна Пољана носио кошуљу са оковратником. Додуше, она је имала разрез на средини.

Касније су дугачке и широке кошуље са џеповима у руском језику добиле назив „толстовке“, али се значење те речи временом променило па се данас тако зове дуксерица са капуљачом.

И песник Сергеј Јесењин је понекад облачио косоворотку. Намерно је то радио да би оставио утисак на престоничке књижевнике, у жељи да се прикаже као сеоски песник.

Кљујев и Јесењин у Петрограду 1915.

Руси још увек често критикују култни амерички филм „Доктор Живаго“ због тога што је редитељ Дејвид Лин по сваку цену хтео да „русификује“ главног јунака, па је Омар Шариф носио косоворотку иако у то време она више није била у употреби.

„Доктор Живаго“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“