Прва и једина жена која је извела подвиг ваздушног таранирања

Иван Шагин/МАММ/МДФ; Getty Images
Упркос изванредном подвигу Јекатерина Зеленко је звање Хероја Совјетског Савеза добила тек пола века после смрти.

12. септембра 1941. године изнад украјинског села Анастасјевка одиграла се трагична и уједно херојска епизода: један совјетски лаки бомбардер Су-2 бранио се од седам месершмита који су га немилосрдно нападали.

Оборивши једног непријатељског ловца, Су-2 је остао без муниције. Изненада је јурнуо на други немачки авион забивши се у њега, што се завршило погибијом оба пилота.

То није било прво ваздушно таранирање у историји, али никада раније (и никада отада) за командама авиона који иде у тако одважан самоубиствен подвиг није се налазила жена.

Позив живота

„Била је рођена за авијацију, као птица за лет!ˮ - говорио је о Јекатерини Ивановни Зеленко њен колега Анатолиј Пушкин. Од детињства заљубљена у летење, она је са 17 година кренула на обуку у аероклубу у Вороњежу. Одмах затим Катја је 1934. године са одличним успехом завршила војну ваздухопловну школу у Оренбургу.

После школовања Јекатерина Зеленко је упућена у Харков у Украјини, где је служила у 19. бригади лаких бомбардера. Током неколико година до почетка рата савладала је управљање 7 типова авиона.

Када је 1939. године почео рат с Финском, Јекатерина се јавила као добровољац на фронт. Женама-пилотима није било дозвољено учешће у овом конфликту, али помогло јој је презиме. Видевши под пријавом потпис „старији поручник Ј.И.Зеленкоˮ сарадници кадровског одељења дали су своје одобрење, не претпостављајући да се иза овог имена крије женска особа.

Када је Јекатерина стигла на фронт, нису је вратили назад. Тако је она била једина жена-пилот која је учествовала у овом конфликту. Извела је притом 8 борбених летова и уништила непријатељску батерију и складиште муниције. После рата добила је Орден Црвене заставе.

Последња битка

Када је почео рат против нацистичке Немачке, Јекатерина Зеленко је већ била искусан пилот са богатим борбеним искуством. У условима 1941. године, која је била катастрофална за совјетску авијацију, овакав кадар је био на високој цени.

Од јуна до септембра Зеленко је извела 40 борбених летова и учествовала у 12 ваздушних битака. У јулу је на челу групе бомбардера Су-2 учествовала у уништавању велике непријатељске формације од 45 тенкова, 29 аутомобила и батаљона пешадије. Из напада су се вратили сви авиони, што је било право чудо.

Па ипак, оваква чуда су почетком рата била права реткост. Совјетски пилоти су трпели огромне губитке, бомбардери често нису имали подршку ловаца, којих је увек недостајало.

Тог судбоносног дана, 12. септембра 1941. године, она је такође без подршке ловаца морала да лети у извиђање заједно са још једним Су-2 капетана Лебедева. Изнад села Анастасјевка на североистоку Украјине њих је напала група од 7 ловаца „Месершмитˮ.

Први бомбардер је одмах погођен и испао је из боја, слетевши на суседно поље. Потрошивши сву муницију, Су-2 Катје Зеленко успео је да уништи један непријатељски авион. Наредивши свом рањеном навигатору поручнику Павлику да искочи са падобраном, Јекатерина се забила у други немачки авион и, оборивши га, и сама се срушила на земљу.

Заборављени подвиг

И Лебедев и Павлик су успели да стигну до својих. Ни један ни други нису видели тренутак подвига и погибије Јекатерине Зеленко. Њу су завели као несталу. За борбене заслуге су хтели да је предложе за звање Хероја Совјетског Савеза, али су одустали, страхујући да је можда заробљена. Зато је добила само Орден Лењина. 

Истина је откривена 1943. године. Становници ослобођеног села Анастасјевка испричали су све детаље те ваздушне бите, коју су посматрали својим очима. Међу остацима авиона пронашли су изгорело тело пилота (које су одмах сахранили), комсомољску књижицу, књижицу ордена и идентификациону картицу Зеленко. Нису имали могућност да то саопште команди, јер су неколико сати касније село заузели Немци.

Иако су околности подвига вишеструко потврђене и мада су се Катјине колега више пута обраћале команди, она је посмртно звање Хероја Совјетског Савеза добила тек 5. маја 1990. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“